Lačenje i zalamanje vinove loze

Više
31 maj 2022 14:46 #50736 od Marković Boban
Lačenje i zalamanje vinove loze
:
Lačenje vinove loze spada u grupu operacija koje se podvode pod jedinstvenim imenom " rezidba vinove loze na zeleno ". Kada izvodimo rezidbu na zrelo fokusiramo se na rodna okca, međutim tada imamo crna i slepa okca koja se nalaze pri dnu rodnog lastara. Iz tih okaca se ne može predvideti koliki ćemo broj lastara da dobijemo. Iz tog razloga, suvišne lastare na čokotu, a oni su po pravilu ne rodni, proređujemo i ta operacija se naziva LAČENjE. Ovi lastari se po pravilu javljaju u većem broju kod bujnih čokota u uslovima vlažnije klime i gde se primenjuje kratka rezidba. Lačenjem se ne uklanjaju svi nerodni lastari ( JALOVACI ) već po pravilu treba voditi računa da ako imamo potrebe za zamenom krakova da se ostave oni koji imaju najbolji položaj za tu svrhu. Takođe, kod uzgojnih oblika gde se primenjuje mešovita rezidba ( rodni luk i kondir za zamenu ) potrebno je ostaviti 1-2 jalovaka u slučaju da na kondiru ne dobijemo dve loze za zamenu u narednoj rezidbi na zdravo. Ovi lastari odnosno. jalovaci lačenjem se uklanjaju iz razloga konkurentnosti rodnim lastarima a ona se ogleda kako u potrošnji hraniva tako i u zasenčenosti, lošijem provetravanju i hemijskoj zaštiti od bolesti i štetočina. Takođe sa većim brojem ovih nerodnih lastara možemo da imamo i lošije sazrevanje loze za zamenu na kondirima i slabiju diferencijaciju rodnih okaca.
Vreme izvođenja ove operacije može da bude od kako se pojave jasno vidljive cvasti pa sve do završetka cvetanja. Nekada ova operacija je poželjna da se izvede do početka cvetanja ali to ne mora da bude pravilo. Što se tiče tehnike izvođenja ona se svodi na njihovo ručno očenjavanje. Ovo očenjavanje je puno bolje dok su lastari zeljasti i oni se onda očenjavaju do osnove sa malim ranama. Ne bi trebalo dozvoliti da oni počnu sa zdrvenjavanjem jer tada je ova operacija prilično sporija i sa većim ranama. Ako je došlo do izmrzavanja u predhodnojh godini rodnih lastara kod vinograda koji su u eksploataciji mera lačenja nije preporučljiva ili ako se izvodi da bude veoma blaga jer u ovakvim slučajevima sa manjim brojem ostavljenih nerodnih lastara možemo da dobijemo previše bujnu, debelu i nedovoljno sazrelu lozu sa lošim rodnim pupoljcima kod kojih može biti loše prezimljavanje. Od ovih lastara koje smo ostavili u narednoj vegetaciji dobićemo podlogu za formiranje novih lukova i kondira.
Zalamanje se obično se izvodi pošto se svi lastari uvuku u žice, povežu i kada lastari značajno prerastu poslednju žicu špalirapa počnu da se savijaju. U ovom poslednjem slučajulastari se prekraćuju na 30-40cmiznad poslednje žice, ili tako da na lastaru bude 10-12 listova iznad poslednjeg grozda. Time se sprečava mogući gubitak rodnosti donjih okaca usled preteranog rasta lastara, uz eliminisanje samozasenjivanja, prevlaženosti unutar samog čokota i napada gljivičnih bolesti. Prekraćivanje lastara izaziva raniju pojavu i bolje rastenje zaperaka.Ukoliko se zaperci žele iskoristiti za donošenje dopunskog prinosa kod loze, onda se termin zalamanja posebno određuje. Naime, zaperci kao prirasti 2. reda znaju da budu vrlo korisni za čokot pošto je dokazano da je od polovine leta fotosintetska aktivnost njihovih listova znatno veća u odnosu na listove sa glavnih lastara. Time oni znatno povećavaju fotosintetsku površinu ali i gustinu špalira. Stoga se u određenom trenutku (do mesec dana posle 1. zalamanja osnovnih lastara) pristupa izalamanju vrhova zaperaka, a ne njihovom potpunom uklanjanju, kako to neobavešteni vinogaradari obično rade. Zalamanje se obično izvodi kada je na zaperku razvijeno do 10 listova, ne više. Ostavlja se 4 najrazvijenija lista, ili se praktično sa zaperka ukloni zalamanjem njegov vrh sa par nerazvijenih listova. Prilikom izvođenja ove operacije pristupa se i drugom. zalamanju osnovnih lastara (to su oni lastari koji nisu bili obuhvaćeni prethodnim zalamanjem jer nisu imali dovoljan prirast). Često se ukaže poteba i za drugim. zalamanjem zaperaka, jer i svi zaperci nemaju isti porast, pa se naknadnim zalamanjem obrađuju oni zaperci koji su najpre bili slabijeg porasta.



Boban Marković dipl.inž.voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.464 sekundi
Powered by Kunena Forum