Kaberne fran

Više
07 sep 2021 10:17 #47029 od Koprivica Radmila
Smatra se da Kaberne fran potiče iz Liburna, odakle ga je kardinal Rišelje doneo u dolinu Loare, a tokom XVIII veka postala je raširena i veoma značajna sorta bordoških vinogorja, za vina najvišeg kvaliteta. Javlja se pod sinonimima: Gros Cabernet, Carmenet, Carbonet, Petit Fer, Veron, Gros Vidure. Gaji se u Francuskoj, Italiji, Španiji, Portugaliji, Rusiji, Moldaviji, Ukrajini, Rumuniji, Bugarskoj i dr.
Bujna sorta, koja razvija čokot jake vegetativne snage. Vrh mladog lastara je zlatno-žute boje, a listići su po ivici crvenkasti. Zreo lastar je boje lešnika, kratkih internodija, izraženih kolenaca, tamno ljubičaste boje. List je petodelan, srednje veličine. Cvet je samooplodan, a oplodnja dobra i redovna. Grozd je srednje veličine, konusnog oblika, srednje zbijen.
Kaberne Fran je pozna sorta, sazreva krajem III epohe. Ubraja se u srednje prinosne sorte, a prinosi variraju od 9.000 – 15.000 kg/ha. Najbolje je gajiti u špalirima i rezati mešovito na kratke kondire i duže lukove od 8 – 12 okaca, da bi se ostvarili odgovarajući prinosi.
Veoma je prilagodljiva sorta, ali treba je gajiti na dubokim, rastresitim i srednje krečnim zemljištima i južnim ekspozicijama. Prema plamenjači i pepelnici je srednje otporna, a prema sivoj plesni ima povećanu otpornost. Otporna je prema niskim zimskim temperaturama, okca izmrzavaju na oko – 20oC. Kreće relativno rano i veoma je osetljiva na pozne prolećne mrazeve.
Kod Kaberene Frana može da se pojave teškoće sa oplodnjom, ako su temperature niske i ako je vlažnost vazduha niska za vreme cvetanja.
Ima dobru kompatibilnost sa važnijim loznim podlogama: Berlandieri x Kober 5BB, Teleki 8B, Teleki 5C, SO 4, Richter 99, Paulsen 1103 i dr.
Sorta Kaberne Fran je veoma skolona mutaciji, pa postoji veliki broj različitih klonova i varijeteta. Posle Pino Noara, Kaberne Fran se može naći u najviše različitih oblika koji se među sobom razlikuju po bujnosti, veličini grozdova, obojenosti bobice i fenolnoj i aromatičnoj strukturi grožđa
Šira sadrži 18 – 22 % šećera i 7 – 8 g/l ukupnih kiselina. Bezbojna je, prijatnog ukusa i mirisa. Randman soka je 60%. Vino sadrži 10 – 12 % alkohola i 6,5 – 7,5 g/l ukupnih kiselina. Vino je pitko, otvorene ili zatvorene rubin crvene boje. Miris ovog vina je veoma dobar, u njemu se sadrže note šumskog voća (kupine, ribizle, maline, borovnice). Kod nekih klonova oseća se i biljna aroma. Starenjem poboljšava mu se kvalitet posebno miris. Dobija nijansu koja podseća na aromatične začine. Vina Kaberne Frana kupažiraju se sa Merloom ili Kaberne sovinjonom. Aromatično, elegantno vino, rafinisanih tanina dobro se slaže sa laganijim jelima od piletine ili ćuretine, a čest je izbor uz vegeterijanska jela. Služi se blago ohlađen, na oko 16oC.
Vina ove sorte su veoma cenjena i tražena na tržištu i treba ih gajiti u svim vinogorjima u kojima su odgovarajući agroekološki uslovi. Prema istraživanjima Centra za vinogradarstvo i vinarstvo ova sorta je dvadeseta po zastupljenosti u komercijalnim zasadima, a najveće površine su u rejonu Tri Morave, Sremskom i Šumadijskom vinogradarskom rejonu Vinorodne Srbije.
Radmila Koprivica, master voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.396 sekundi
Powered by Kunena Forum