Институт за примену науке у пољопривреди - Пројекат „Генетска селекција у сточарству“

On Oktobar 05, 2022
At Beograd
Posted by Administrator
Categories: Info
Hits: 58

Институт за примену науке у пољопривреди је заједно са партнерским организацијама (ПССС Шабац, ПССС Ваљево, ПССС Чачак и Институтом ПКБ Агроекономик) у уторак, 04.10.2022. године, одржао завршни скуп на Агрономском факултету у Чачку, на којем су промовисани резултати пројекта „Генетска селекција у сточарству“. Пројекат је финансиран средствима Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за аграрна плаћања, у оквиру подстицаја за унапређење система креирања и преноса знања кроз развој техничко-технолошких, примењених, развојних и иновативних пројеката у пољопривреди и руралном развоју у 2021. години.

У реализацији пројекта учествовали су: др Радмила Бескоровајни, руководилац пројекта, Борис Берисављевић, дипл. инж., проф.др Гордана Шурлан-Момировић, др Петар Стојић, др Радосав Вујић, мастер инж. Никола Поповић, Тања Максимовић, спец.струк.инж.пољ., Александар Вујановић, дипл.инж., Невен Анокић, дипл.инж., Милица Вуковић, дипл.инж., Марина Гачић, дипл.инж. и Мирослав Јаћимовић, дипл.инж.

Циљ пројекта „Генетска селеција у сточарству“ био је да се геномска селекција, као најефикаснија мера за унапређење генетске основе популације говеда, објасни и приближи нашим произвођачима и стручњацима у саветодавним  и стручним службама и на тај начин их мотивише да геномску анализу уврсте у редовну употребу, као једну од основних мера која се односи на унапређење капацитета стада, без обзира да ли се ради о млечним или товним расама говеда.

Геномска селекција представља једну од новијих селелекцијских метода, која до сада није имала значајнију примену у Србији. Ова метода се заснива на узимању узорака ткива животиња за ДНК анализу, како би се што тачније проценио њихов генетски потенцијал за особине од економског значаја. Правовремено урађена геномска анализа пружа могућност да се већ у првим недељама по рођењу изаберу грла која имају супериорни генетски потенцијал за производњу млека или меса и као таква користе за даљу репродукцију.

Иако се до сада главна примена геномске селекције у говедарству односила на селекцију супериорних младих бикова и постизање бржег генетског напретка, процена геномске приплодне вредности код младих женских грла такође има своје предности. Она ће у будућности имати још већи значај, посебно приликом одабира будућих биковских мајки, као и потенцијалних плоткиња за ембриотрансфер и оплодњу сексираним семеном, чиме се постиже не само већа економска добит, већ се и утиче на очување здравља и продужавање производног и животног века животиња

Геномском анализом у овом пројекту је обухваћено 550 женских грла холштајн фризијске расе, различитих категорија, која су гајена на 19 газдинстава у Београдском, Мачванском, Колубарском и Моравичком округу. За потребе испитивања узети су узорци длаке корена репа, са очуваним фоликулима. Анализа је урађена у лабораторији Neogen Gene Seek (www.neogen.com Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.), по стандардима USA-CDCB (Council on Dairy Cattle Breeding), чиме је омогућено поређење наших грла са референтном популацијом крава холштајн расе у САД.

Добијени резултати представљају процењене геномске приплодне вредности за особине приноса, типа, здравља и плодности. Поред oвих особина, приказани су и композитни индекси, који обухватају нето генетску добит изражену кроз животни профит у доларима (Net Merit, NM$), нето генетску добит у стадима чије је млеко намењeно за производњу сира (Cheese Merit, CM$) и нето генетску добит у стадима намењену произвођачима чији систем маркетинга фаворизује принос млека (Fluid Merit, FM$). За одгајиваче је значајно и познавање вредности IPI индекса (Igenity Production Index) или индекса продуктивности. Такође су установљени генетски статуси и генетске аномалије, а израчунат је и коефицијент генетски процењеног инбридинга, који је за посматрану популацију наших женских грла износио просечно 6,16 (средње низак ниво сродства). У табели 1 приказана су просечна одступања установљених геномских приплодних вредности за неке економски важније особине испитиваних грла, у односу на референтну  популацију крава холштајн расе из САД.

Табела 1. Просечно одступање приплодне вредности испитиваних грла у односу на референтну популацију холштајн расе из САД

Oсобине

  Просечно

 одступање

Oсобине

  Просечно

 одступање

Производне особине

Особине типа

-  принос млека, кг

-256,54

-  висина крста

-0,66

-  принос млечне масти, кг

-13,52

-  леђна линија

0,22

-  принос протеина, кг

-7,29

-    ширина груди

-0,50

-  садржај млечне масти (%)

-0,42

-    млечне карактеристике

-0,89

-  садржај протеина (%)

-0,42

-  положај задњих ногу

-0,06

Особине плодности

-    угао папка

-0,67

-  лакоћа тељења по очевима

7,70

-  веза предњег вимена

-0,13

-  стопа зачећа јуница

-0,60

-    висина задњег вимена

-1,27

-  стопа зачећа крава

-0,21

-  јачина централ. лигамента

-0,97

-  стопа мртворођења кћери

-0,23

-  положај предњих сиса

-0,77

-  стопа мртворођења синова

6,61

-  положај задњих сиса

-0,73

-  трајање бременитости

-0,04

-  дужина задњих сиса

0,24

-  узраст при првом тељењу

0,31

 

 

Већина резултата је са негативним предзнаком, што значи да је процењена геномска приплодна вредност за посматране особине код наших грла испод просека референтне популације.

Посматрајући добијене резултате, може се закључити да је за унапређење производње млека неопходна стална едукација пољопривредних произвођача у циљу бољег разумевања значаја генетике и селекције. То се посебно односи на примену нових метода, као што је геномска селекција. Произвођачима би требало предочити да је инвестирање у побољшање генетске основе сигуран пут за најбржи економски напредак.

За наше сточаре свакако је најважније оно што би геномска селекција донела у смислу подизања ефикасности и профитабилности производње млека и меса. Реална је могућност да се производни резултати у нашем сточарству побољшају кроз адекватну примену геномске селекције, која би сточарима омогућила да произведу више млека и меса, троше мање хране по јединици производа, повећају ефективност генетског материјала који набављају и буду апсолутно уверени у порекло својих животиња.

Извор: ИПН