POMOTEHNIČKI PRINCIPI I ZAHVATI U SAVREMENIM TREŠNJICIMA

Više
27 jun 2017 17:43 #28680 od Marinković Dejan
U uslovima žestoke konkurencije na svetskom tržištu stone trešnje, dobijanje krupnog i kvalitetnog ploda postalo je imperativ. Kao dodatak ovome, na raspolaganju je sve manje kvalitetne radne snage, pa su i troškovi njenog angažovanja sve veći. Stvorila se potreba da se stabla u zasadima sade gušće, lako održavaju i rano prorode, da je konstantna produkcija osvetljenog rodnog drveta umerene bujnosti (redovna obnova ostvaruje se putem rezidbe), a sve ovo je garancija za dobijanje VKV roda. Dobro odabran sistem gajenja čini strukturni okvir koji će ispuniti zadate ciljeve. Odabir odgovarajućeg sistema gajenja zavisi od uslova gajenja, sorte, podloge, dostupnosti radne snage i sprovedene tehnologije gajenja.
Trešnja po svojoj prirodi raste bujno i u formi piramidalne krune, sa izraženom apikalnom dominacijom, težeći razgranavanju samo pri vrhu mladih prirasta. Bujnost stabala trešnje, naročito u kombinaciji sorta-podloga, predstavlja izazov za svakog tehnologa u zasadu, u smislu rešavanja nekolicine problema, poput izrazito bujnog porasta (bujni nosači skeleta sa malo rodnog drveta najčešće su rezultat pomotehničkih zahvata slabog intenziteta), odlaganja rodnosti do 5.-6. lista (naročito stimulisanog poznom zimskom rezidbom, plodnim zemljištem ili preteranim đubrenjem), malog ugla grananja skeletnih grana (često dovodi do pucanja kore u rakljama usled izmrzavanja, pa zatim naknadnog razvoja rak-rana usled razvoja patogena poput Pseudomonas syringae i Leucostoma cyncta). Stoga je tehnološki izazov proizvesti stablo trešnje male bujnosti koje produkuje grančice na željenim pozicijama, donoseći rod u drugoj ili trećoj godini.
Upotrebom kržljavih podloga ne samo da se lakše kontroliše bujnost krošnje nego se utiče i na rano plodonošenje s obzirom na ostvareni široki ugao razgranavanja, uz postojeću opasnost dobijanja sitnih plodova u uslovima čestog prerođavanja stabala. Odgovarajući uzgojni oblik i tehnologija gajenja na slabije bujnim podlogama kontrolišu procese zametanja i ravnoteže između bujnosti i rodnosti, promovišući krupnije plodove. Bez obzira na kombinaciju sorta-podloga, kod trešnje je imperativ obezbediti prirast svake godine kako bi se ostvario maksimalni KV ploda. Najkrupnije i najkvalitetnije plodove nosi mlado rodno drvo pri svojoj osnovi, kao i majske kitice stare 1-3 godine. Stoga je prioritet nove tehnologije gajenja trešnje kako obezbediti obilje novih prirasta dužine 30-60 cm u određenim delovima krune shodno uzgojnom obliku i umanjiti broj izrođenih majskih kitica.
Pomotehnički zahvati koji se sprovode zarad ostvarenja pomenutih ciljeva su višestruki:
1) Vršno prekraćivanje na jednogodišnji prirast: ovakav zahvat stimuliše bočno razgranavanje u zoni blizu vršnog preseka i obično se primenjuje u ranim etapama formiranja uzgojnog oblika. Ova vrsta reza inetnzivno se primenjuje kod nekih uzgojnih oblika (Španski grm, Strmoglava piramida i dr.);
2) Vršno prekraćivanje na starije rodno drvo: ovaj rez ojačava bočne grane, iako mu nedostaje nešto od ojačavajućih efekata koje čini prekraćivanje na 1-godišnji prirast. Naime, on ne odlaže plodonošenje u istom stepenu, ali se rodni pupoljci obično njime odstranjuju, smanjujući rod. Ovaj zahvat obično se izvodi radi ojačanja rodnog drveta i uklanjanja prirasta sa oborenim rastom, kao i radi uspostavljanja ravnoteže na nivou lisna masa-plod;
3) Rezidba na patrljak: koristi se radi obnove rodnog drveta, s ciljem njegovog podmlađivanja i obnove produktivnosti. Postoje dva tipa reza na patrljak. Kod 1. tipa postojeća grana se povratno reže do tačke na rastojanju 2,5 -100 cm od njene osnove, u cilju pospešivanja izbijanja novih prirasta. Ovaj zahvat se radi kada ne postoje bočna razgranavanja sposbna da zamene vršni deo grane koji se rezidbom odstranjuje. Novi prirasti se dobijaju od prisutnih vidljivih pupoljaka na preostalom patrljku (kod mladog drveta) ili od naknadno razvijenih adventivnih pupoljaka pod korom (starije drvo). 2. tip reza na patrljak sprovodi se ukoliko grana ima uspravan porast ili je izrođena. Grana se vršno prekraćuje na rastojanje od nekoliko nodusa od osnove sekundarnog razgranavanja, koje je obično slabije bujnosti i koje će preuzeti ulogu vodilje (terminalni rast). Ovde je bitno da vrh sekundarnog prirasta bude višlji po položaju od vrha rezom dobijenog patrljka, čime se depresira mogući vertikalan rast novoizbilih mladara na patrljku a sekundarni prirast drži u manje bujnom i horizontalnijem položaju. Rez na patrljak izveden u kasnoj zimskoj rezidbi ili tokom cvetanja obezbediće porast novih mladara u većem stepenu u odnosu na rezidbu izvedenu u dr. delovima godine;
4) Brunerov (sektorijalni dupli) rez: predstavlja kombinaciju 2 reza sprovedena u cilju kontrole bujnosti mladih stabala tokom zimskog mirovanja. Vršno prekraćivanje letorasta koji dominira po svom vertikalnom porastu na primarnoj grani vrši se na gornji pupoljak i istovremeno sa vršnim prekraćivanjem manje bujnog letorasta, horizontalnijeg položaja na stožini /nosaču. Cilj izvedenih rezova je preusmeravanje snage rasta ka slabijem prirastu (pošto se ostatak patrljka bujnog letorasta sa svim razvijenim mladarima na njemu uklanja do osnove sredinom vegetacije). Ovakva procedura dopušta da se prekraćivanje izvede i na primarnim granama stabla bez izazivanja prekomernog bujnog rasta kao reakcije, pošto se isti zahvat (dupli vršni rez) može ponoviti u nekoliko navrata na istom nosaču, a onda se nosač uklanja kosim rezom na patrljak;
5) Rezovi proređivanja: služe za uklanjanje čitavih grančica do osnove u cilju bolje prosvetljenosti krune. S obzirom da se izvode u zonama u kojima je stimulisanje porasta veće (u odnosu na vršno prekraćivanje), oni ipak uzrokuju manje odlaganje rodnosti stabla;
6) Manipulisanje granama: većina sorti trešnje imaju grane uspravnog porasta, pa mogućnost lomljenja grana usled lošeg zdrvenjavanja istih u uskim rakljama može biti problem, kao i kruna koja je uža pri svojoj osnovi nego pri vrhu, što opet uzrokuje malu prozračnost krune. Radi proširenja osnove krune i ojačanja grana u njihovoj osnovi, kao i bolje prosvetljenosti-ranijeg stupanja stabala u plodonošenje potrebno je proširiti ugao razgranavanja. Dok su grane još zeljaste i oko 8-10 cm dužine treba umetati čačkalice, čime će se povećati ugao njihovog razgranavanja. U vetrovitim područjima gde čačkalice lako spadaju sa stabla, za postizanje odgovarajućeg ugla razgranavanja mogu se koristiti i veziva, kojima se grane obaraju privezivanjem za zemlju ili stablo, u kombinaciji sa postavljanjem spone (šelni) na samom vrhu debla.
7) Letnja rezidba: primenjuje se u svim sistemima gajenja, ali je naročito bitna kod Španskog grma i Vogelovog vretena. Ona izaziva manju reakciju u smislu pojave naknadnog prirasta u odnosu na zimsku rezidbu, dovodeći i do ranijeg plodonošenja stabala. Ipak, u određenim kombinacijama sorta-podloga, ova vrsta pomotehničkog zahvata može dovesti do prerođavanja stabala, pa zimska rezidba može služiti kao njena dopuna u smislu uravnoteženja bujnosti i rodnosti. U suštini, prirasti koji nastaju nakon letnje rezidbe generalno imaju otvoreniji ugao grananja. Najbolje je rezove u smislu uklanjanja vršne 1/3 mladara izvesti u 2. delu vegetacije (kraj leta-početak jeseni);
8) Promalin (biljni regulator rasta na bazi citokinina i giberelina): umesto oštrih rezova u vršnoj rezidbi letorasta koje odlažu rodnost, proizvođači trešnje primenjuju ponekad Promalin kako bi stimulisali razgranavanje. Obično se primenjuje u mešavini sa belom bojom lateks u fazi zelenog vrha pupoljka, a za dobijanje najboljih rezultata u smislu dobijanja prirasta pri osnovi grana ponekad je neophodno ukloniti vršnu 1/3 snažnog porasta. Promalin najpouzdanije deluje pri umerenim-visokim prolećnim T (većim od 15 0C), dok produženo hladnije vreme nakon njegove primene mođe dati slabe rezultate.
9) Prstenovanje-zarezivanje: još jedna metoda za pospešivanje razgranavanja koja se može primenjivati kod bilo kog sistema gajenja. Zarez u vidu prstena u kori se pravi do kambijuma i to iznad pupoljka koga želimo da pokrenemo. Rez treba da je širine 1/3-1/2 obima grane. Za dobijanje adekvatnog odgovora kod bujnog stabla potreban je relativno širok rez (moguća je i primena duplog sečiva za zarezivanje) i duži vremenski period za reakciju pupoljaka, ali ovaj zahvat nije osetljiv na temperature kao prethodni. za dobijanje boljih rezultata aktiviranja odgovarajućih pupoljaka na stožini, poželjno je ukloniti ostale suvišne pupoljke, najbolje u vreme zelenog vrha pupoljka.

mr Dejan Marinković

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.465 sekundi
Powered by Kunena Forum