Svedoci smo svakodnevnih temperaturnih oscilacija, visokih dnevnih temperatura, a veoma niskih noćnih temperatura, što nepovoljno utiče na najosetljivije organe voćaka. Praćenjem meteoroloških podataka i podataka sa portala prognozno izveštajne službe Srbije, može se predvideti pojava mrazeva i pravovremeno reagovati u zaštiti voćnjaka od izmrzavanja. Najosetljiviji organi prema mrazu su prvenstveno cvetni pupoljci voćaka, pri čemu temperature od -5 do -8 oC dovode do izmrzavanja neotvorenih cvetova, do -2oC stradaju otvoreni cvetovi, dok su pri temperaturama od -1 do +2 oC ugroženi zametnuti plodovi. Najčešće metode zaštite od niskih temperatura su zadimljavanje, temperaturna inverzja i zaštita pomoću veštačke kiše.
Metodom dimljenja povećava se temperatura za 0,5-1,5 oC što pri slabijem mrazu može biti dovoljna zaštita. Realizuje se stvaranjem gustih dimnih zavesa paljenjem teško sagorljivih materija. Međutim, kod jačeg mraza ovo nije sigurna zaštita.
Temperaturna inverzija podiže temperaturu za 2-3 oC u roku od 4-5h velikim ventilatorima i helikopterima. Često je ovaj metod dovoljno sigurna zaštita, ali je teže primenjiv.
Primena veštačke kiše sprovodi se prskanjem cvetova ili zametnutih plodova vodom, sporo u vidu najfinije izmaglice, kada nastupi kritična temperatura ispod 0 oC i sve do prestanka te kritične faze. Dejstvom niske temperature voda se brzo smrzava na organima voćaka stvarajući po površini zaštitnu skramicu leda, pri čemu unutrašnje tkivo nije ugroženo hladnoćom i ne dolazi do njegovog izmrzavanja. Potrošnjom većih količina vode i dužim prskanjem može se postići zaštita i pri mrazu od -10 oC. Sa prskanjem se započinje kada temperatura padne na 0 oC i ne sme se prekidati dok traje mraz, jer prekid i od 3-4 minuta može biti nepovoljan. Nakon porasta temperature vazduha i prestanka opasnosti od mraza, sa organa voćaka ledena skramica se polako topi bez ikakvih oštećenja biljaka.
Petrović Mirjana
Petrović Mirjana