[Maksimović SlavicaUčesnik]

Put do kvalitetnog vina počinje u vinogradu. Zaštita vinove loze čini 5 – 8% od ukupnih troškova tokom proizvodnje u jednoj vegetaciji. Ali štete nastale izostankom pravilne zaštite ili lošom primenom mogu biti velike. Ukoliko se svi ostali zahvati ne odrade optimalno, doći će do gubitaka u kvlitetu i količini roda grožđa. Ako izostavimo ili površno i nekvalitetno odradimo zaštitu, gubici mogu biti potpuni.
Mere kojima održavamo vinograd u smislu rodnog potencijala i dugovečnosti, a ujedno nam pomažu u borbi protiv bolesti su: đubrenje, rezidba, zelena rezidba, plevljenje, uklanjanje zaperaka, pinciranje vrha lastara, uklanjanje lišća u zoni grožđa, proređivanje grozdova, radovi obrade zemljišta u vinogradu. Vinograd napada nekoliko bolesti i štetočina a najštetnije bolesti: plamenjača, pepelnica i u poslednje vrieme crna pegavost.
Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) je najznačajnija bolest vinograda i javlja se kada je topao i kišan period. Primarne infekcije uzrokuju oospore koje su prezimele na zemljištu i na otpalom lišću. Pravilo “tri desetke” je osnova za utvrđivanje početka primarne infekcije. Kada su lastari dugi 10 cm i ako je palo minimalno 10 mm kiše u poslednja 24 do 48 sati, a temperatura je najmanje 10 °C, može doći do zaraze vinove loze. Nakon infekcije, započinje inkubacijsko doba, koje traje 4 do 15 dana zavisno od temperature i relativne vlažnosti. Tada se pojavljuju karakteristični simptomi bolesti – uljane pege, a potom se stvaraju sivobele spore u obliku prevlake na donjoj strani lista. U povoljnim vremenskim prilikama zaraza se vrlo brzo prenosi i na ostale zelene delove vinove loze. Ove infekcije se nazivaju sekundarne infekcije i aktivne su do jeseni.
Štete koje uzrokuje bolest
Ekonomski najveće štete uzrokuju primarne infekcije koje se javljaju u periodu pred cvetanje i neposredno nakon cvetanja, kada je vinova loza najviše osetljiva. U tom periodu, plamenjača može značajno smanjiti prinos grožđa. U ovoj fazi patogen može zaraziti listove, lastare, odvojene cvetove i grozdiće koji se počinju sušiti i time nanosi neposrednu štetu. Na infekcije treba pripaziti u fenofazi porasta bobica nakon cvetanja. U takvim uslovima neophodno je sprovesti adekvatne mere zaštite. Ako je opasnost od zaraze velika, intervali prskanja se skraćuju, a preparati moraju imati i preventivno i kurativno delovanje. Posledice jakih infekcija u vinovoj lozi mogu se primetiti i u sledećim godinama tokom vegetacije.
Plamenjača vinove loze takođe negativno utiče i na niz faktora važnih za kvalitet budućeg vina. Zaraženo grožđe slabije dozreva, u bobicama je više kiseline, manje šećera, a tanini su izraženiji. Plamenjača vinove loze (Plasmopara viticola) – ekonomski najveće štete uzrokuju primarne infekcije koje se javljaju u periodu pred cvetanje i neposredno nakon cvetanja, kad je vinova loza najviše osjetljiva
Zaštita
Veoma je važna dobra poljoprivredna praksa koja ujedinjuje niz preventivnih mera.
* Pri sadnji vinograda birati položaj, koji je sunčan i prozračan, gde se vlažnost ne zadržava i ne javljaju jaka rosna jutra.
* Birati otpornije sorte
* Održavati vinograd čistim što se tiče korova
* U zoni grožđa je potrebno odstranjivati nepotrebne lastare da bi provetravanje bilo što bolje da se ne bi vlaga zadržavala.
Za zaštitu moramo koristiti efikasne preparate. Posebno treba biti oprezan u vreme od početka cvetanja do bobica veličine graška.
Postoje brojni fungicidi za tretmane protiv plamenjače, ali ako postoji i problem sa crnom pegavosti onda takve fungicide koristimo i za tretmane protiv prouzrokovača plamenjače. Prskanja kao i izbor preparata treba usaglasiti sa preporukama prognozno izveštajne službe.
Aktivne materije u preparatima za suzbijanje plamenjače su: mankozeb, fosetil-aluminijum, folpet, azoksistrobin, kaptan, propineb, Cu iz bakarhidroksida, …

PSSS Šabac, Slavica Maksimović dipl.ing.

Attachments:

• 

[Autor]

Članci