Virus je veoma rasprostranjen u područjima u kojima se gaji soja. On prouzrokuje i znatne štete, naročito ako zaraze potiču iz semena ili nastaju rano u proleće. U ovakvim slučajevima može da smanji prinos za 25%. Soja je do sada jedini poznati prirodni domaćin ovog virusa.
Najraniji simptomi se ispoljavaju na klijanicama izniklim iz obolelog semena. Primarni listovi takvih biljaka su deformisani, naborani, povijeni prema naličju i hlorotični. Promene na troperim listovima su izraženije nego na primarnim. Na njima se javlja mozaik, šarenilo, zakržljalost i deformacije.
Biljke obolele rano tokom vegetacije zaostaju u porastu a lišće im je deformisano i mozaično. Takvo lišće je asimetrično i povijeno prema naličju. Najizrazitiji simptomi su na vršnom lišću. Mozaične biljke su usporenog razvoja i porasta pa u fenofazi zrenja duže zadržavaju zelenu boju.
Virozne biljke soje formiraju manji broj mahuna. Mahune su kraće, obično spljoštene i iskrivljene i imaju manji broj zrna od mahuna zdravih biljaka. Seme je sitnije, slabije klijavosti sa pegama na semenjači koje su često crne boje.
Virus se u prirodi održava i prenosi semenom (30-75%). Stepen zaraženosti semena zavisi od osetljivosti sorte i vremena infekcije pre cvetanja. Ukoliko su infekcije ranije broj obolelih semenki se povećava. U semenu soje virus mozaika održava se najmanje do 2 godine.
Vektori virusa u prirodi su biljne vaši, koje ga prenose na neperzistentan način. Virus se lako prenosi sokom obolelih biljaka, ali taj način verovatno nema značajnijeg udela u epidemiologiji bolesti.
Setva bezvirusnog semena predstavlja osnovnu meru zaštite. Postoji mogućnost da se bezvirusno seme dobije termoterapijom, a potom da se umnoži u izolovanim uslovima. Suzbijanjem korova i vašiju smanjuje se širenje virusa u toku vegetacije. Pri proizvodnji semena mozaične biljke treba uništiti što je moguće ranije. Značajno je i gajenje manje osetljivih sorata.
Siniša Nedeljković dipl.ing.polj.
Nedeljković Siniša
Nedeljković Siniša