[Urošević DraganaUčesnik]

Različite gljive, ali i neke pseudogljive mogu na biljkama izazvati različite ali i slične simptome. Zbog toga simptome oboljenja možemo grupisatiu tipične ili specifične ( karakteristične za odeđenu bolest) i atipične ili nespecifične (nisu karakteristika jedne bolesti već mogu biti rezultat delovanja različitih faktora). Mnoge bolesti su dobile ime po tipičnim simptomima, odnosno promenama koje na biljci vidimo. Tako se u zavisnosti od simptoma koji se na biljci ispoljavaju, razlikuju tipovi bolesti. Bolesti biljaka koje su dobile ime na osnovu simptoma su na primer pegavost, trulež, plamenjača i antraknoza. Kod nekih tipova bolesti osim simptoma su uočljivi i znaci prisustva patogena. U slučaju kada oni daju pečat bolesti, bolest po njima dobija ime. Takav je slučaj na primer kod plesnivosti i gari. Postžetvene bolesti koje se najčešće javljaju na plodovima voća i povrća u skladištu mogu se na osnovu simptoma i znakova prisustva grupisati u sledeće osnovne tipove: Antraknoza, Plesnivost, Trulež, Plamenjača, Krastavost, Pegavost, Gar i Bradavičavost.
Antraknoza se karakteriše pojavom ugnutih mrkih do crnih pega koje se proširuju i produbljuju formirajući zone nepravilnog oblika. Gljive iz roda Colletotrichum izazivaju bolesti tipa antraknoza.Od voćnih vrsta jabuke, banane, avokado i stono grožđe su podložni antraknozi u toku skladištenja.
Plesnivost je oblik truleži u kom su znakovi prisustva gljiva veoma izraženi u vidu micelijske navlake i /ili mase spora. Ovaj tip bolesti najčešće se javlja u toku skladištenja jabuka, krušaka, stonog grožđa i jagoda i izazivaju ga gljive iz rodova Penicilium i Botrytis. Trulež na plodovima voća i povrća u skladištu mogu izazvati brojne gljive. Trulež nastaje kao posledica razlaganja ćelijskih zidova biljke domaćina zbog čega se tkivo i organi pretvaraju u kašu (vlažna trulež) ili zadržavaju oblik jer je razgradnja ćelijskih zidova delimična (suva trulež). Plamenjača na krtolama krompira koju izaziva pseudogljiva Phytophtora infestans manifestuje se udubljenim tamnim pegama. Pegavost se najčešće javlja na listovima kupusa i drugih kupusnjača kao posledica zaraza gljivama Alternaria brassicae i Mycosphaerella brassicicola. Krastavost na citrusima izazivaju gljive Elsinoe fawcettii i Elsinoe stralis. Bolest se manifestuje pojavom sitnih ispupčenih crvenkastih ili žućkastih pega koje postaju kraste. Gar koju prouzrokuju Urocystis cepulae i Urocystis colchici često je oboljenje luka u skladištu. Bradavičavost se javlja na krtolama krompira zaraženim gljivom Synchytrium endobioticum.

Dragana Urošević, dipl.inž.zaštite bilja

[Autor]

Članci