[Šević MilanUčesnik]

U ekonomski najznačajnije patogene vinove loze spadaju Plasmopara viticola (prouzrokovač plamenjače vinove loze), Uncinula necator (prouzrokovač pepelnice vinove loze) i Botrytis cinerea (prouzrokovač sive truleži grožđa). U našoj zemlji registrovane su i mnoge druge mikoze vinove loze, bakterioze, viroze i fitoplazmoze koje nanose značajne štete u proizvodnji.
Pepelnica vinove loze je izuzetno štetna bolest, zaražava listove, grozdove i mladare vinove loze. Od unošenja u Evropu do otkrivanja sumpora za njeno suzbijanje (1853.god.) desetkovala je vinograde u Francuskoj. Tako u ovoj zemlji 1845. gubitci u vinogradima, gde zaštita nije vršena, dostizali su i do 80%, a uzročnik nije bio poznat. U nas se pepelnica redovno javlja, a u poslednjih dvadeset godina se sve više širi.
U našim uslovima U. necator može prezimeti u obliku hifa u pupoljcima vinove loze, zatim u obliku kleistotecija na površini biljnih organa ili na oba načina. Temperatura je glavni faktor koji ograničava razvoj gljive. Kada je iznad 35C inhibira klijanje konidija, i na temperaturi iznad 40C konidije uginjavaju. Konidije klijaju i vrše infekciju pri RH vazduha 40-100%, međutim, infekcija je zabeležena i pri RH vazduha manjoj od 20%. Vlažnost je bitnija za sporulaciju nego za klijanje konidija. Kiša nepovoljno deluje na razvoj pepelnice jer spira konidije i razara kolonije gljive na zaraženim organima vinove loze. Mnogi faktori slabo provetravanje, povećano isparavanje, zakorovljenost, povećavaju RH a to pogoduje razvoju pepelnice. Poznavanje infekcionog potencijala patogena, uslovi sredine, dinamika razvića domaćina, izvođenje preventivne i hemijske zaštite osnovni su preduslovi suzbijanja za uspešnu zaštitu vinove loze od pepelnice.
Od preventivnih mera preporučuje se podizanje vinograda na provetrenim lokacijama, ocednom zemljštu i redove orijentisati prema suncu.
I gustina biljnog sklopa može smanjiti intezitet sunčevog osvetljenja, povećati vlažnost vazduha i snižiti temperaturu u hladu, što naglašava pojavu pepelnice.
Od preventivnih mera u literaturi najčešće se pominju:
 Smanjeno đubrenje azotom, čime se smanjuje porast mladog tkiva koje je osetljivo na pepelnicu
 Pravilna rezidba koja utiče na uzgojni oblik i smanjenje inokuluma patogena (micelija u lastarima)
 Međurednom obradom se uništavaju korovi koji prisustvom povećavaju RH i uništavaju se kleistotecije koje prezimljavaju
 Proređivanje i pravilno vezivanje vinove loze tokom vegetacije
Hemijsko suzbijanje pepelnice vinove loze izvodi se fungicidima. Određivanje kalendarskih metoda rokova prskanja loze protiv pepelnice nije pouzdano. Početak prskanja zavisi od inteziteta zaraženosti vinograda u prethodnoj godini. Ako je zaraza predhodne godine bila jaka, sa zaštitom se mora početi ranije, kada lastari dostignu 5-10cm dužine, odnosno, kada je na lastarima razvijen treći list. Drugo prskanje se obavlja obično pred cvetanje, a treće kad bobice dostignu dve trećine ukupne veličine. Ako je potrebno, broj prskanja može biti veći. Tako se ponekad do cvetanja može obaviti tri, a posle 1-2 prskanja. Naročito je važno istaći da sa suzbijanjem treba početi blagovremeno, pre nego što se ukaže potreba za suzbijanjem plamenjače.
Sumpor je bio prvi fungicid uopšte i on se kao takav koristio za suzbijanje pepelnice. Zbog solidne efikasnosti, niske cene i male toksičnosti, koristi se skoro 170 godina. Prvi put je primenjen 1848 godine.
Za suzbijanje pepelnice dugo su korišćeni preparati na bazi dinokapa. Ranije su značajno korišćeni i inhibitori deobe ćelija (benzimidazoli). Danas je njihova uloga u suzbijanju U. necator gotovo beznačajna.
Danas su u upotrebi sistemični fungicidi i to triazoli (penkonazol, propikonazol, miklobutanil i dr.), i pirimidini (fenarimol).
Od pre dvadesetak godina koriste se strobilurini (krezoksim-metil, azoksistrobin, piraklostrobin i dr.). Ovo je bila potpuno nova grupa jedinjenja, sa drugačijim mehanizmom delovanja pa im je pripalo važno mesto u antirezistentnoj strategiji. Njihova isključiva primena odnosno nekontrolisana upotreba može dovesti do rezistentnosti o kojoj već postoje značajni nalazi. Zato se vrše stalna istraživanja u pravcu iznalaženja novih aktivnih materija, isto tako i ispitivanja provere efikasnosti starih jedinjenja.
Od pre desetak godina u upotrebi su fungicidi iz grupe hinolinona (kviniksifen, proquinazid i dr.). To su jedinjenja koja blokiraju razvoj gljiva i zbog različitog mehanizma delovanja nema ukrštene rezistentnosti sa drugim fungicidima koji deluju na prouzrokovače pepelnice (imidazoli, triazoli i strobilurini). Jedinjenjima iz nove grupe hinolinona pripalo je značajno mesto u anti rezistentnoj strategiji.

[Autor]

Članci