Сушење изданака огледа се у слабијем расту појединих или свих родних бочних изданака, а праћено је увенућем лишћа око некротичних пега. Мрке, односно пурпурне лезије појављују се на главном изданку, и могу се проширити за неколико центиметара.
Пупољци изнад лезија се суше, нема развоја латералних родних летораста, а ако и почне развој пупољака, летораст се слабо развија и суши пре бербе. Често је, такође, сушење дела изданка изнад места инфекције, а уколико се резидба врши по влажном времену, после инфекција на месту скраћивања изданка, често долази до сушења изданка одозго на доле. Зараженост се углавном повезује са оштећењима изазваним орезивањем и њиме узрокованим повредама изданака, као и свим осталим врстама повреда изданака (остале агротехничке мере, инсекти) јер гљива кроз повреде врло брзо продире у спроводне судове. Ово обољење изазваће пре потпуно сушење изданака него антракнозу или љубичасту пегавост изданака.
Kако су оштећења често пресудан услов инфекције, потребно је предузети све мере како би се повреде изданака свеле на најмању меру. Посебну пажњу треба посветити сузбијању инсеката који повређују кору изданака, од којих је најзначајнија малинина мушица Такође, како мицелија презимљава у изумрлом ткиву ластара, уклањањем и уништавањем старих ластара одмах након бербе смањује се извор заразе. Од хемијских третмана, третирање препаратима на бази тиофанат-метила одмах након пролећне резидбе је од изузетног значаја.Резидбу обавити по сувом времену (4-5 дана после резидбе не би требало да буде падавина), како би се повреде санирале. Неопходна стандардна мера контроле обухвата прскање изданака кречним сумпором, бакар хидроксидом или бакар сулфатом у периоду појаве пупољака (непосредно након појаве пупољака пречника 6 – 12 мм). Да би мера заштите била ефикасна неопходно је попрскати целу површину изданка. Овај третман није обавезан код двородних сорти, јер се изданци који пролазе кроз зимски период косе до нивоа земље.
Đukić Ružica
Đukić Ružica