Stenice žita se susreću u svim žitorodnim krajevima naše zemlje, a najzastupljenije vrste su Eurigaster austriaca, Eurigaster maura i Dolycoris sp.
Prezimljava odrasla forma u šumi pod opalim lišćem. Rano u proleće (mart mesec), stenice migriraju pri toplom, sunčanom, mirnom vremenu, a prvi ka žitnim poljima i drugim vrstama iz familije trava kreću mužjaci. Topla proleća, sa malom količinom padavina izuzetno pogoduje životu i razvoju žitnih stenica.
Štete na biljkama pričinjavaju imaga i larve. Rano u proleće imago pre polaganja jaja naseljava stabljiku i siše sokove. Kao posledica ishrane javlja se žutenje, postepeno propadanje i sušenje centralnih izbojaka mladih biljaka žitarica. Kasnije, u maju i junu, naseljava klas, uzrokuje njihovu sterilnost i pojavu šturih, belih klasova. Ekonomski su najznačajnije štete koje nastaju u drugoj polovini juna i koju uzrokuju larve četvrtog i petog stadijuma razvoja, kao i imago nove generacije. Žitna stenica razvija jednu generaciju godišnje.
U prirodi postoje brojni prirodni neprijatelji žitnih stenica; parazitne osice iz rodova Telenomus, Asolcus i Dissolens (Hymenoptera), čije ženke polažu jaja u jaja žitnih stenica i hrane se unutar njih. Parazitirana jaja dobijaju ljubičastu boju. Veliki značaj u redukciji žitnih stenica imaju i parazitne muve tahina (Diptera).
Hemijske mere se sprovode u proleće, kada se utvrdi prisustvo 3 – 4 imaga / m², odnosno kada njihiova brojnost pređe prag štetnosti. Izbegavanjem ovog tretmana, daje se mogućnost razvoja jajnih parazita i predatora, koji su u ovo doba veoma aktivni, i pruža mogućnost biološkoj regulaciji brojnosti štetočine.
Ivanović Marija
Ivanović Marija