Siva pegavost lista kruške – Mycosphaerella pyri
Ova bolest ne predstavlja ekonomski značajno oboljenje kruške, gde se vrši redovna zaštita od drugih prouzrokovača bolesti. Ali može da dovede do ozbiljnih šteta ako se pojavi, a izostane adekvatna zaštita.
Simptomi na listu se javljaju od sredine juna u vidu nepravilnih pega, mrke boje s tamnosmeđim rubom. U centru pega se formiraju piknidi. Nekrotični listovi imaju smanjenu asimilaciju. Spajanjem pega stvaraju se velike nekrotične površine i može doći do prevremenog opadanja lišća. Voćke bez lista ulaze u zimu oslabljene, sa nedozrelim pupoljcima i slabim rodom sledeće godine. Ako krajem leta i početkom jeseni dođe do retrovegetacije onda se stabla dodatno iscrpljuju i u toku zime dolazi do izmrzavanja.
Parazit prezimljava u opalom lišću. U proleće gljiva formira peritecije sa askusima. Na temperaturi preko 8 °C i jačih kiša, iz askusa izlaze askospore i vrše primarnu infekciju. Po periodu inkubacije, tkivo na mestu infekcije nekrotira i pojavljuju se pege unutar kojih se formiraju piknidi sa piknosporama koje rasejavanjem stvaraju sekundarne infekcije. Sekundarne infekcije traju do kraja vegetacije. A u jesen gljiva u opalom lišću prelazi na saprofitski način ishrane i tako prezimljava. Mera uništavanja opalog lišća u jesen smanjuje infektivni potencijal od navedenog, a i od drugih patogena koji prezimljavaju u lišću.
Redovnom zaštitom od prouzrokovača čađave krastavosti kruške uspešno se štiti i od Mycosphaerelle pyri. Mogu se primeniti fungicidi aktivnih materija: bakarni oksihlorid, mankozeb, kaptan, ditianon, pirimatanil, difenokonazol, ciprodinil i drugi.
Živorad Jovanović, dipl.inž. zaštite bilja
Jovanović Živorad
Jovanović Živorad