[Gošić SlobodanUčesnik]

U poslednjih nekoliko godina primećuje se veći broj generacija skladištnih štetočina. Smatra se da su jedan od razloga sve toplija leta i i sve toplije zime. Drugi razlog su neadekvatni skladištni prostori koji su neadekvatni u pogledu preventivne zaštite, odnosno higijene. Samim tim je otežana i mogućnost kvalitetnog hemijskog suzbijanja ovih štetočina. Povećana brojnost skladišnih štetočina u zatvorenom prostoru ima za posledicu povećanu brojnost i pojavu na poljima kukuruza.
Gotovo uvek u skladištima se ne primeti manja populacija skladišnih štetočina nego isključivo kada su se one prenamnožile, a tada je već komplikovanije i suzbijanje. Skladišne insekte trebamo tražiti redovnim pregledom količine uskladištenih proizvoda. Obično su to kritična mesta koja treba prekontrolisati, tamni uglovi, otpad, zaostale količine starih proizvoda, oko prozora, ventilacionih otvora i dr.

Najvažnije štetočine uskladištenog kukuruza su žitni moljac i žišci. Štete koje nastaju mogu biti direktne i indirektne. Direktne štete se odnose na smanjenje težine i kvaliteta napadnutog zrna, a indirektne štete na zagađivanje ostalog neoštećenog zrna, zagrevanje uskladištene količine, povećanje vlažnosti i stvaranje uslova za razmnožavanje raznih mikroorganizama.

Žitni moljac (Sitotroga cerealella ) jedan je od najopasnijih štetočina skladišta, posebno kada kukuruz ili druge žitarice iz polja u skladišta dolaze vlažne i ne prolaze proces sušenja u sušarama. često zaražen kukuruz iz polja unosi se u skladišta gde nastavlja razvoj i dalje širenje. Napada prvenstveno kukuruz, zatim i sva ostala žita. Hraneći se klicom kukuruza ima dvostruko brži razvoj nego kad se hrani ostalim sadržajem zrna. Kad pojede unutrašnjost zrna prelazi na drugo zrno i nikad ih ne povezuje nitima.

Kukuruzni žižak (Sitophilus zeamays) je prvenstveno skladištna štetočina, ali se javlja i na klipovima kukuruza u polju. Dobro leti pa zbog toga ima važnu ulogu u širenju i napadu kukuruza na parcelama. Za njegov razvojni ciklus potrebna je relativna vlažnost vazduha iznad 70%, a vlažnos zrna iznad 10%. Za smanjenje pojave ovih štetočina u skladištima potrebno je sprovoditi preventivne mere zaštite. To se odnosi na uklanjanje ostatakaka proizvoda iz prethodne godine, koji se mogu samleti i upotrebiti, a ako je došlo do kvarenja robe potrebno je uništiti. Skladište se očisti od ostataka hrane, eventualne nastale pukotine se poprave, zidovi i tavanice se okreće. Nakon završetka nepesticidnih mera potrebno je izvršiti hemijsko tretiranje praznih skladišta.
Od preparata mogu se koristiti:
• Etiol tečni u koncetraciji 0,2 – 0,3% uz utrošak vode 7-8 l pripremljene emulzije na 100 m2 prostora;
• Actellic 50 u količini 0,75-1 ml/m2 ( 100 ml za 100 m2 ).

Prilikom odabira insekticida za suzbijanje štetočina u skladištu, trebamo imati na umu KARENCU preparata koji koristimo. Razlog za to je upotreba uskladištenih proizvoda za ishranu domaćih životinja, ljudi i dr.
Skladišta treba redovno provetravati i održavati higijenu u njima i oko njih, pratiti da li je došlo do pojave insekata, povišenja vlage i temperature. Proizvode sa štetočinama ne treba unositi u skladište, zato što može da se proširi i na nezaražene proizvode. Uskladištene proizvode treba stalno kontrolisati bez obzira što su smešteni u čisto skladište, jer uvek postoji mogućnost da se nasele štetni insekti.

[Autor]

Članci