[Šević MilanUčesnik]

Rasprostranjenost i ekonomski značaj. R. solanacearum je prouzrokovač bakteriozne uvelosti paradajza, krompira i ostalih biljaka familije Solanaceae. Bakterija zaražava i korovske vrste familije Solanaceae. Odgovorna je za velike gubitke u proizvodnji ovih ekonomski značajnih biljnih vrsta. Ralstonia solanacearum je ranije bila poznata kao Pseudomonas solanacearum.
R. solanacearum spada u ekonomski najštetnije vrste fitopatogenih bakterija. Direktni gubici u prinosu variraju u zavisnosti od zaraženog domaćina, sorte, klimatskih uslova, tipa zemljišta i soja bakterije. Primera radi, gubici u usevu paradajza mogu iznositi do 91%, u krompiru od 33 do 90%.
U našoj zemlji, prisustvo patogena detektovano je po prvi put 2010. godine u blizini Gornjeg Milanovca na biljkama krompira. Iako su preduzete mere eradikacije, prisustvo patogena je kasnije ponovo utvrđeno u uzorcima merkantilnog krompira u tri okruga u Vojvodini. Istim istraživanjima bakterija nije detektovana na paradajzu, korovskim biljkama niti u uzorcima vode.
Simptomi na paradajzu. Prvi vidljivi simptomi se uočavaju na najmlađem lišću paradajza u najtoplijem delu dana. Usled povoljnih meteoroloških uslova za razvoj patogena (temperatura zemljišta oko 25ºC i zasićenot vazduha vodenom parom), vene jedna strana ili cela biljka za nekoliko dana, nakon čega sledi i celokupni kolaps biljke. Usled manje povoljnih uslova spoljašnje sredine (temperatura zemljišta ispod 21 ºC), bolest se nešto sporije razvija, može doći do zakržljavanja biljaka kao i proizvodnje adventivnih korenova na stablu. Na uzdužnom preseku stabla zapaža se mrka boja sprovodnih sudova iz kojih se izlučuju kapljice bakterijskog eksudata. Na biljkama krompira bakterija prouzrokuje mrku trulež krtola i bakterioznu uvelost krompira.
Epidemiologija. R. solanacearum se održava dugo u zemljištu i vodi, i upravo oni predstavljaju glavne izvore inokuluma. Bakterija obično zaražava biljke paradajza preko korena, prodirući kroz povrede ili prirodne otvore na korenu. Bakterija zatim naseljava ksilem proizvodeći ekstracelularne polisaharide koji blokiraju protok vode kroz stablo, što za posledicu ima totalni kolaps biljke tokom 2 do 5 dana. Takođe, povrede na stablu tokom obavljanja agrotehničkih mera ili usled dejstva insekata, mogu omogućiti ulazak patogena. Sa zaraženih na zdrave biljke patogen se širi sistemom za navodnjavanje. Visoke temperature 29-35ºC posebno pogoduju razvoju bolesti.
R. solanacearum može preživeti godinama u ostacima zaraženih biljaka u zemljištu, u vodi za navodnjavanje i u zaraženim korovskim biljkama. Iz ovih izvora, bakterija se širi u nezaražene useve ostacima zemljišta na mehanizaciji, kišnim kapima i sistemom za navodnjavanje. Zaražene poluakvatične korovske biljke doprinose širenju patogena tako što bakterije sa korena dospevaju u vodu za navodnjavanje.
Mere zaštite. Bakterioznu uvelost paradajza je veoma teško kontrolisati i za sada ne postoji strategija koja bi bila u potpunosti efikasna. Hemijske mere u vidu primene jedinjenja na bazi bakra su pokazale izvesnu efikasnost u suzbijanju R. solanacearum. Integralna zaštita koja obuhvata različite metode borbe, otporne sorte, agrotehničke mere, i upotrebu hemijskih i bioloških sredstava za zaštitu, treba biti primenjena u oblastima gde se patogen pojavi.
U okviru Programa mera zaštite zdravlja bilja, u našoj zemlji se sprovodi poseban nadzor nad ovim patogenom radi njegovog pravovremenog otkrivanja i suzbijanja. Poseban nadzor obuhvata pregled biljaka i krtola krompira i pregled biljaka paradajza, drugih biljaka domaćina uključujući samonikle biljke iz familije Solanaceae, a naročito Solanum dulcamara, zatim površinskih i otpadnih voda, kao i pregled propisanih objekata. Sve ove mere imaju za cilj da spreče ulazak patogena i pravovremenu reakciju stručnih službi u cilju njegovog suzbijanja.
savetodavac Milan Šević

[Autor]

Članci