[Stojkić SlavicaUčesnik]

Pepelnica breskve (Sphaerotheca pannosa var. persicae)
Pepelnica breskve je kod nas česta bolest bresaka. Prisutna je u kontinentalnom području ali velike štete može naneti i zasadima u primorskim krajevima. Za nju je karakteristično da se naglo razvije i pojavi. Među vrstama i sortama bresaka postoje dosta velike razlike u osetljivosti. Naročito su osetljive nektarine, na kojima štete mogu biti ogromne, i to na plodovima glatke pokožice.
Simptomi: Pepelnica napada listove, plodove i mladare . Na naličju (ređe i na gornjoj strani) listova pojavljuje se bela prevlaka karakteristična za pepelnicu. Napadnuti listovi žute, deformišu se, zaostanu u rastu i na kraju otpadnu.
Na plodovima nastanu veće pege bele boje. Na mestu pega plod kasnije potamni. Česta je na plodovima i sluzasta izlučevina. Plod se deformiše i često otpadne pre vremena. Plod na tom mestu obično puca , a tada ga većinom zarazi monilija.
Bolest dolazi većinom kada plod dostigne veličinu lešnika i oraha, ali se može javiti i kasnije. Na zelenim mladicama javlja se beličasta prevlaka koja se postepeno širi prema vrhu mladara , dok on još raste. Napadnuta mladica zakržlja, a može se i osušiti. Ako i ne propadne na njoj je malo cvetnih pupoljaka. Napad pepelnice dakle dovodi do rane defolijacije, propadanja plodova te smanjuje zametanje cvetnih pupoljaka.
Biologija: Pepelnica breskve je srodna s pepelnicom na ružama. Iako se radi o istoj vrsti, pepelnica breskve ne prelazi na ruže i obratno. Ali je dobar pokazatelj potencijalne infektivnosti ako te dve vrste imamo u blizini.
Pretpostavlja se da gljiva prezimljava kao micelija u pupoljcima (kao pepelnica jabuke) i da se onda razvija zajedno sa pupoljcima, vršeći zarazu na listovima gde se na beličastim prevlakama razvijaju prve konidije. Te konidije šire dalje zarazu prema drugim listovima, izbojcima i plodovima. Kasnije može vrlo brzo zahvatiti puno lišća i plodova.
Takođe, gljiva može prezimiti kod nas i u obliku kleistotecija (peritecija).
U tom se slučaju se iz njih razvijaju askospore koje dovode do primarnih zaraza. Te primarne zaraze se jedva opaze, ali se zato rašire sekundarne zaraze putem konidija.
Optimum za razvoj gljive je 24°C. Razvoju bolesti pogoduje visoka relativna vlažnost vlažnosta.
Zaštita: Zaštita protiv pepelnice na breskvama i nektarinama počinje kad plodovi dostignu veličinu lešnika, odnosno polovinom maja ili početkom juna, zavisno od godine. Zaštitu treba primenjivati i posle berbe.Na početku se zaštita vrši preventivnim sredstvima na bazi sumpora i dinokapa, a kasnije dok se pojave prvi simptomi, koriste se kurativni sistemici.

Korišćena literature: Mikoze biljaka od Mirka Ivanovića

Savetodavac : Slavica Stojkić

[Autor]

Članci