[Jovanović ŽivoradUčesnik]

Pamukova sovica – Helicoverpa armigera

Pamukova sovica (kukuruzna sovica) spada u jednu od najopasnijih štetočina poljoprivrednih kultura zbog svoje izražene polifagnosti. Napada preko 250 gajenih vrsta biljaka. Najveće štete pamukova sovica pravi na: paradajzu, paprici, kukuruzu, duvanu, suncokretu, soji, pasulju, boraniji, a pri masovnoj pojavi može se registrovati na skoro svim gajenim biljkama. Imago ove štetočine je leptir i aktivan je noću. U toku leta, koji traje od maja do oktobra, leptiri se hrane nektarom iz cvetova i sokom iz napuklih plodova.
Prednja krila leptira su sivkastožute a zadnja svetlije boje, sa mrkom prugom pored spoljne ivice i tamnom mesečastom pegom na sredini. Raspon krila je 3-4 cm. Gusenice prvog i drugog stadijuma razvića su žućkasto bele boje sa tamnom glavom, a odrasle po sredini imaju tamnu usku prugu. Donja strana tela im je svetla, i dostižu dužinu do 4 cm.
Ima tri generacije godišnje. Prezimljava u stadijumu lutke u zemljištu. Leptiri izlaze krajem maja i tokom juna, kada su temperature oko 20°C. Ženke leptira polažu po nekoliko stotina beličastih jaja, pojedinačno ili u manje grupice, na korovske i gajene biljake. Druga generacija se javlja u julu, a treća u avgustu i početkom septembra.
Ženka polaže jaja na sve nadzemne delove biljaka, a najčešće na generativnim organima (klipovima, plodovima, mahunama) gde se kasnije ubušuje ispiljena larva, prlja izmetom pomenute delove biljaka i oni bivaju podložni napadu raznih vrsta truleži. Larve prve generacije se ubušuju u stabljiku, a larve druge i treće generacije se ubušuju i u klipove. Indirektne štete se ogledaju u tome što oštećenja nastala ishranom predstavljaju ulazna vrata za različite vrste plesni. Tokom ove proizvodne godine vladali su veoma povoljni uslovi za razvoj gljivičnih patogena, poput Aspergillus vrsta, koje u određenim uslovima mogu sintetisati mikotoksine štetne za zdravlje ljudi i životinja.
Za suzbijanje kukuruzne (pamukove sovice), na našem području, se do sada nisu primenjivali insekticidi. Ali sa povećanjem brojnosti štetočine ova mera će biti neophodna. Vreme primene hemijskih sredstava zasniva se na praćenju leta, na vremenu polaganja jaja i početku piljenja. Prvo prskanje se izvodi kada je više od 10 jaja prisutno na stablu i listovima, a za larvicidno delovanje kada se pet gusenica nađe na 100 m². Efikasni su piretroidi: bifentrin, cipermetrin, deltametrin.
Kao agrotehničke mere značajne su: plodored, prostorna izolacija, obrada zemljišta, đubrenje, uništavanje korova naročito tokom maja i juna i uništavanje kukuruzovine i drugih žetvenih ostataka u kojima kukuruzni plamenac prezimljava.

Živorad Jovanović, dipl.inž. zaštite bilja

[Autor]

Članci