U toku proizvodnje i čuvanja, suvo voće pruža dovoljno hranjivih materija nekim vrstama insekata. Vrste iz familija Nitidulidae i Phycitidae najčešće oštećuju suvo voće kao što je: kajsija, šljiva, suvo grožđe, smokve, urme, tropsko voće i lešnike. Prisustvo štetočina na suvom voću se uočava na osnovu izgleda suvog voća. Pri velikoj brojnosti štetočina, suvo voće postaje vlažno, crno, naseljavaju ga gljive.
Dve najznačajnije vrste štetočina suvog voća u našim prodavnicama i skladištima su voćni kusokrilac – Carpophilus hemipterus i bakrenasti moljac – Plodia interpunctella .
U našim uslovima, voćni kusokrilac – Carpophilus hemipterus se razvija na prezrelom voću u voćnjaku, ali obično ne dospeva u skladišta sa voćem. Najčešće dospeva u skladišta sa uveženim suvim voćem ili u toku skladištenja. U uslovima visoke vlažnosti vazduha i temperature, voćni kusokrilac može predstavljati značajnu štetočinu suvog voća i u našim skladištima. Voćni kusokrilac štete čini tako što pojede mesnati deo sušenog ploda, pa ostaje samo ljuska. Osim ishranom i prljanjem proizvoda, ova vrsta značajne štete čini tako što prenosi kvasce, gljive i bakterije i prouzrokuje kvarenje proizvoda.
Bakreni moljac – Plodia interpunctella, je polifagna vrsta u našim skladištima, hrani se velikim brojem suvog voća. Ova štetočina stvara ogromnu količinu svilenkastih niti na površini proizvoda, pri čemu umanjuje kvalitet i tržišnu vrednost suvog voća.
Zbog konzumiranja suvog voća sa relativno visokim sadržajem vlage, u skladištima se preduzimaju prvenstveno preventivne mere ( dehitratacija, niske i visoke temperature, kontrolisana atmosvera i dr.).
Jelena Grbić, dipl. ing. zaštite bilja
Grbić Jelena
Grbić Jelena