[Mijatović BojanUčesnik]

Faza razvoja ploda je sa ekonomskog aspekta najvažnija razvojna faza paradajza, pa je posebna pažnja usmerena ka zaštiti useva od potencijalnih štetočina kako bi se obezbedila proizvodnja zdravih i tržišno primamljivih plodova. Intenzivnu proizvodnju paradajza prate različite vrste štetnih organizama, pri čemu najviše pažnje privlače štetni insekti, upravo zbog njihovog evidentnog uticaja na visinu i kvalitet prinosa.
Najzastupljeniji način suzbijanja štetnih insekata u konvencionalnoj poljoprivredi bazira se na primeni insekticida. Primena hemijskih materija je vrlo često prekomerna i nekontrolisana, te dovodi do značajnog zagađivanja ekosistema, odnosno proizvodnje finalnih proizvoda upitnog kvaliteta.
Nasuprot tome biološke mere zaštite bilja se zasnivaju na suzbijanju korova, bolesti i štetnih insekata pomoću njihovih prirodnih neprijatelja, tj. gljiva, bakterija, virusa, nematoda, predatorskih i parazitnih insekata. Korisni insekti imaju široku primenu i predstavljaju nezaobilazan segment zaštite bilja u savremenoj poljoprivredi, bez obzira da li se primenjuju za suzbijanje poljoprivrednih štetočina ili u svojstvu oprašivača.
Prema literaturnim podacima predatorske stenice se ubrajaju u najvažnije prirodne neprijatelje poljoprivrednih štetočina, pri čemu se kao najvažniji predstavnici predatorskih stenica ističu familije Anthocoridae, Geocoridae, Miridae, Nabidae, Pentatomidae i Reduviidae (Hemiptera). Predatorske vrste unutar ovih familija hrane se jajima i larvama štetnih insekata, oslabljenim odraslim jedinkama, ali i nekim korisnim insektima i uglavnom su polifagne. Entomofitofagne stenice iz roda Dicyphina (Hemiptera: Miridae: Bryocorinae) predstavljaju najrasprostranjenije i najefikasnije predatore štetočina paradajza. U usevima paradajza, vrsta Nesidiocoris tenuis (Hemiptera: Miridae) je najzastupljeniji predstavnik roda Dicyphina i smatra se najvažnijim prirodnim neprijateljem štetočina paradajza.
Iako potiče iz tropskih krajeva, N. tenuis je redovna pojava i u zemljama mediteranske regije. Ova predatorska stenica, karakteristična za povrtarsku proizvodnju, se hrani gotovo svim sitnijim artropodama zastupljenim u proizvodnji paradajza, ali i artropodama karakterističnim za brojne druge povrtarske kulture. U integralnoj i organskoj poljoprivredi, vrsta N. tenuis se pokazala posebno uspešno u suzbijanju moljca paradajza Tuta absoluta, bele leptiraste vaši Trialeurodes vaporariorum i leptiraste vaši duvana Bemisia tabaci, dok se u manjem obimu koristi za suzbijanje tripsa, lisnih minera, vaši, grinja i jaja drugih štetnih Lepidoptera.
Ipak, pored svih navedenih štetočina sa kojima se hrani, N. tenuis se komercijalno najčešće primenjuje za suzbijanje moljca paradajza, kao najvažnije štetočine paradajza u zatvorenom prostoru.
Odrasle jedinke N. tenuis su sitnih dimenzija, približno 6-8 mm u dužinu, svetlo zelene boje sa izraženim tamnim očima. Uočljivi su crni prstenovima na antenama i crne tačke na membranoznim zadnjim krilima. Adulti su dobri letači i veoma su aktivni u toplim uslovima. Larve prolaze kroz 5 larvenih stupnjeva, dugačke su od 1 do 4 mm i ne lete.
Pre uvođenja N. tenuis u program zaštite paradajza, Tuta absoluta se prvenstveno suzbijala neselektivnim insekticidima, podjenako toksičnim kako za štetne, tako i za korisne insekte. Razvoj integralne i organske biljne proizvodnje, i upotreba insekticida koji nisu visoko toksični za predatorske stenice, stimulisao je implementaciju ovih korisnih insekata u program zaštite paradajza i drugih povrtarskih kultura. Brojna istraživanja ukazuju na praktičnu primenu N. tenuis u suzbijanju moljca paradajza, pre svega jer se ova predatorska stenica hrani sa svim razvojnim stadijumima T. absoluta, ali i zbog činjenice da je u usevima paradajza sa visokom populacije N tenuis šteta od moljca paradajza veoma niska.
Komercijalnoj upotrebi N. tenuis prethodilo je laboratorijsko i terensko testiranje različitih strategija za uspešnu primenu ove predatorske stenice i efikasno suzbijanje štetnih organizama. Brojni autori ističu da najefikasnija strategija za primenu N. tenuis u kontroli moljca paradajza podrazumeva povećanje populacije stenice neposredno pre kolonizacije useva od strane same štetočine. Ovakva strategija zahteva tačno definisanje optimalnog momenata za aplikaciju stenica u usev paradajza.
Nasuprot dobrim rezultatima, evidentan je i potencijalni rizik, jer N. tenuis može oštetiti i gajeni usev ukoliko podizanje populacije stenice nije u korelaciji sa povećanjem populacije ciljanih štetočina. Brojna istraživanja su potvrdila da N. tenuis intenzivira fitofagni režim ishrane i oštećuje biljke paradajza pri niskim populacijama štetnih insekata sa kojima se hrani. Karakteristični simptomi na biljkama su nekrotični prstenovi na stabljikama i lisnim petiolama i oštećeni cvetovi. Ipak, i pored potencijalnog štetnog efekta na gajeni usev većina literaturnih izvora ističe da ova Diciphina čak ni pri visokoj brojnosti ne uzrokuje ekonomski značajne štete na stabljikama i cvetovima paradajza. Upotreba N. tenuis je globalnog karaktera i ova vrsta se širom sveta komercijalno primenjuje kao biološki agens za suzbijanje ekonomski najznačajnijih štetočina paradajza u zatvorenom prostoru širom Evrope, Afrike i Južne i Severne Amerike. U slučaju prenamnoženosti, brojnost N. tenuis se lako kontroliše insekticidima, dok se kao posebno efikasni izdvajaju insekticidi na bazi aktivne materije indoksakarb i acetamiprid, koji sa druge strane pokazuju slabu efikasnost u kontroli T. absoluta, ali vrlo efikasno deluju na N. tenuis.
Za postizanje zadovoljavajućih rezultata u biokontroli, aplikaciji bioloških agenasa prethodi temeljan i redovan monitoring useva, tačna identifikacija štetnih insekata, poznavanje biologije štetnog i upotrebljenog korisnog insekta, kao i lociranje adekvatnog momenta primene.
Izvor PIS Srbija http://www.pissrbija.com
Za portal uredio: Bojan Mijatović dipl.inž. zaštite bilja

[Autor]

Članci