[Jeremić LjiljanaUčesnik]

Čuvanje i skladištenje žitarica nije jednostavno zbog toga što su žitarice podložne kvarenju a posebno napadu raznih skladišnih štetnih organizama. Da bi se proizvodi sačuvali u zdravstveno ispravnom stanju za upotrebu najvažnije su preventivne mere koje treba svaki proizvođač da sprovede. Prostorije koje se koriste za skladištenje treba da budu suve, sa određenom t i da se mogu lako provetriti.
Priprema skladišta – Najveći problem predstavljaju neutrošene zalihe žitarica koje postoje u skladištu koje su žarišta novih infekcija i napada štetočina. Ako u skladištu ima robe treba je ukloniti iz skladišta (iskoristiti ako su za upotrebu ili uništiti ako nisu za upotrebu). Skladište treba detaljno očistiti od ostataka proizvoda, prašine, paučine, iz pukotina na zidovima ili podu. Sve pukotine i udubljenja na zidovima, tavanici , podu treba zatvoriti,u tim pukotinama mogu ostati štetočine i izvršiti zarazu novih proizvoda. Nakon toga se obavlja higijensko krečenje tavanice i zidova. Za tretiranje praznih skladišta mogu se koristiti neki od sledećih insekticida : Actellic 50 EC u količini od 0,75-1,5 ml/m ² uz dodatak 50 25-150 ml vode na m ² ; Etiol tečni u koncentraciji od 0,2-0,3 %(20-30 ml u 10 l vode) uz utrošak 7-8 l emulzije na 100 m² . Prilikom obavljanja tretiranja potrebno je da proizvođač koji obavlja tretiranje obavezno koristi zaštitna sredstva , zaštitno odelo, rukavice, obuću, masku zbog velike otrovnosti ovih preparata .

Čuvanje proizvoda

U ovako pripremljeno skladište unose se samo zdravi proizvodi koji nisu zaraženi i koji imaju manji % vlage (ispod 12%). Manji procenat vlage onemogućava razmnožavanje i razviće većine štetočina u skladištu. Povoljna temperatura za razvoj skladišnih štetnih organizama je između 15 i 35 stepeni. Van ovih granica usporava se razmnožavanje i razviće a ako se desi da ekstremne temperature traju duže može doći i do uginjavanja štetočina. Proizvodi koji su zaraženi ne smeju se unositi u skladište da ne bi došlo do njihovog širenja na nezaražene proizvode.
Počinje berba kukuruza i treba obratiti pažnju na prisustvo plesni na klipovima . Najčešće se javljaju gljive Fusarium sp i Aspergilus flavus. Simptomi koje izaziva Fusarium su u vidu plesni bele do ružičaste boje, vrlo često se dešava ako je jača zaraza da se komušina slepi uz klip kukuruza. Vrste roda Fusarium sintetišu veliki broj fuzariotoksina, među kojima su DON, fumonizini i dr. Simptomi koje izaziva gljiva Aspergilus flavus su u vidu plesni zeleno žute boje i više se javlja u sušnim godinama. Ove gljive mogu da izazovu lučenje mikotoksina, aflatoksin . Mikotoksini predstavljaju sekundarne metabolite gljiva koji se termičkom obradom ne mogu uništiti i ostaju trajno u biljci i njenim proizvodima. Toksikogene gljive najčešće vrše infekciju klipova kukuruza koji su oštećeni od štetočina (kukuruzni plamenac, pamukova sovica).
Proizvođači na području Pomoravskog okruga beru kukuruz u klipu i u zrnu. Preporuka proizvođačima je da prilikom berbe kukuruza, kukuruz treba brati kada je vlaga zrna manja posebno kod kukuruza koji se bere u zrnu zbog toga što uglavnom proizvođači skladište kukuruz na beton gde je moguće da dođe do pojave kondenzacije a samim tim povećanja vlažnosti i pojave plesni. U najvećem broju slučajeva ranija setva znači i manju koncentraciju mikotoksina. Ne treba ostavljati klip da se suši na njivi zbog pucanja zrna, jer su takva oštećenja mesta infekcije patogenim gljivama.
Skladišta treba redovno čistiti i redovno pregledati uskladištene proizvode da li ima prisustva štetnih organizama, provetravati kako bi se temperatura u skladištu snizila .Ako se utvrdi prisustvo plesni na kukuruzu takve klipove treba odstraniti iz skladišta.Može doći do pojave skladišnih štetočina pa je potrebno obaviti dezinsekciju .

Savetodavac za zaštitu bilja
Ljiljana Jeremić

[Autor]

Članci