Obrada stočnih hraniva suvom toplotom

Više
02 dec 2011 07:12 #29456 od Krajnović Dragoljub
Krajnović Dragoljub je napravio novu temu: Obrada stočnih hraniva suvom toplotom
Zrnasta hraniva koja su među najzatspljenijim u programu ishrane svih vrsta i kategorija stoke, radi boljeg iskorišćavanja i lakšeg konzumiranja često se podvrgavaju različitim metodama termičke obrade. Jedan od značajnih oblika termičkom obradom , svakako je obrada hraniva suvom toplotom , koja se može sprovoditi na nekoliko načina. Osnovni i jednostavan način termičke obrade zrna žitarica, soje, lupina, graška, kikirikija i drugih zrnastih hraniva poznat je kao metod rostiranja ili u široj upotrebi kao prženje ili pečenje. Primenjuje se uglavnom radi poboljšanja iskoristivosti kao i za popravljanje ukusa tretirane zrnaste hrane. Značaj ovog postupka je svakako i to što se odstranjuju antinutritivni faktori iz hraniva. Od žitarica na taj način uglavnom se obrađuje zrno kukuruza, ovsa i ječma, pri čemu dolazi do transformacije složenog šećera-skroba u dekstrin, sastojak slatkog ukusa, što utiče na poboljšano konzumiranje, a potom i prelazak na suvu ishranu kod malih prasadi. Osim toga,mnogi štetni mikroorganizmi, pre svega neke bakterije i plesni koji se mogu naći na zrnu, sterilisanjem se trajno odstranjuju, a mladim životinjama se potpomaže nicanje zuba žvakanjem oštrih ivica koje se javljaju na površini tretiranog zrnevlja.Potrebno je znati i to da punomasno zrno soje u svom sastavu poseduje supstancu poznatu kao tripsin–inhibitor koja umanjuje i usporava iskorišćavanje proteina kod nepreživara. Zato je od velike koristi da se punomasno zrno soje pre konzumiranja podvrgne postupku prženja i time se omogući normalana ishrana svinja i živine. Mikronizcija pretstavlja veoma brz, tzv. ekspresan termički proces, koji se odlikuje ujedino i najmanjom potrošnjom električne energije u toku trajanja tretmana. Izvodi se kontinuiranim provođrenjem sloja zrna ispod specijalizovanih keramičkih radijatora koji emituju infracrveno zračenje.Tom prilikom zraci prodiru kroz opne tretiranih zrna,iniciraju ubrzane i učestale pokrete molekula vodene pare, usled čega dolazi do bubrenja skrobnih granula i razaranja ćelija. Sam proces uslovljava promenu termičkog režima, dolazi do ubrzanog zagrevanja zrna do temperature od 150 C, a vlažnost opada do 7%. U periodu od 40-50 sekundi od početka procesa, pre nego što se stvore uslovi kritične temperature, koja bi izazavala destrukciju i prskanje , zrnevlje se podvrgava dejstvu valjka, vrši se fino mlevenje i dobija pahuljičasti proizvod sa skrobom u želatiniziranom stanju. Na ovaj način, dobijena izdrobljena masa je prijemčiva u stočnoj ishrani za dejstvo digestivnih enzima, ali se isto tako može koristiti kao polazna sirovina za dalju obradu u industrijskim postupcima. U metode termičke obrade suvom toplotom , ubraja se i postupak poznat kao kokičenje. Naime , to je vid prženja zrna na vreloj ploči, predhodno zagrejanoj na 370-427 C, u kratkom vemenskom periodu od 15-20 sekundi. Nagla i visoka temperatura brzo obara vlagu sa 14% na svega 3%, što utiče na eksplozivno prskanje zrna, formiranje kokice, uz povećanje zapremine koja postaje čak do 13 puta veća od prvobitne. Poznato je, da je za ovaj vid obrade najpodesniji kukuruz, određenenih hibrida između ostalog za ovu namenu, jer ostaje svega 1-2 % netretiranih zrna. Sitnije zrnevlje žitarica ječma,ovsa ili pšenice ima znatno slabiju sposobnost tzv.kokičenja,pa se njihova zapremina uvećava svega za 50-60 %.


Dragoljub Krajnović dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.544 sekundi