Здравствена исправност кукуруза у складишту

Više
27 sep 2019 06:31 #38752 od Manojlović Marko
Manojlović Marko je napravio novu temu: Здравствена исправност кукуруза у складишту
У складишта, штеточине најчешће доспевају активно – сопственим кретањем, летом или пасивно – уношењем заједно са са производима, транспортним средствима или из заостале робе или нечистоћа у складиштима На газдинствима се најчешће срећу два типа објеката за чување кукуруза – хоризонтални – кошеви (чардаци, амбари, котобање), тавани или импровизована подна складишта и вертикални – импровизовани силоси, прерађене шупе, бурад, гаражни или дограђени простори.
Како су амбари традиционално присутни на овим просторима, велики број произвођача их и даље користи за складиштење кукуруза у клипу. Материјали од којих су амбари прављени разликују се зависно од времена настанка па налазимо амбаре од прућа, дрвета али има и новијих металних или челичних. Чување кукуруза у клипу, са становишта заштите од штеточина доноси опасност од веће појаве житног мољца. Кукуруз у клипу који се уноси у амбар требало би (нарочито у сушним годинама када је влага зрна ниска) пре уноса у амбар истретирати инсектицидом, али како се комушање кукуруза још увек често ради ручно ово би било могуће урадити једино третманом клипова на елеваторима код произвођача који их користе за утовар кукуруза у амбар. У противном, третман исектицидом се обавља након уношења клипова у амбар и тада се мора имати у виду да он неће дати пун ефекат. Код овог третмана веома је важно да ширина или дебљина слоја клипова у амбару није велика. Од велике користи било би и отресање клипова након комушања”, прецизира наша саговорница и додаје да неки произвођачи и даље користе и таванске просторе за складиштење житарица. Код подних складишта налазимо просторе у различитом стању, прављене од различитих материјала и различите врсте подних облога. Зависно од намене, старости и материјала од којих су прављени ови простори обезбеђују мање или више успешну заштиту од штеточина. Уколико се тавани налазе у оквиру или у близини стамбених простора треба бити веома обазрив приликом примене инсектицида и бирати средства која су екотоксиколошки прихватљива. Проблем је што она некада не пружају довољан ефекат, а свакако је у њима забрањено радити препаратима са гасном фазом. Препоруке за свако регистровано средство су дате на упутству произвођача које треба пажљиво прочитати. Ове препоруке углавном се односе на количину робе од 1 тоне зрнастог производа што би се отприлике добило када бисмо сложили зрнасту робу на простор од 2×2,5м висине и 0,25 цм дебљине. Третмане у подним складиштима треба радити по слојевима робе, а корисно је и након третмана робу прекрити најлоном како би инсектицид испољио што бољи ефекат Када су у питању складишне штеточине, треба знати да се у складиштима пољопривредних произвођача најчешће налазе житни, пиринчани или кукурузни жижак и житни мољац. Житни, пиринчани и кукурузни жижак се тешко разликују. Могу се наћи и у савременим силосима и на таванима произвођача а нападају: кукуруз, пшеницу, пиринач, јечам, овас, раж, сирак, тритикале, сунцокрет, пасуљ итд. Могу се хранити, али не и размножавати у прекрупи, рижи гризу, брашну. Кукурузни и житни жижак су две најчешће врсте складишних штеточина у мањим сељачким складиштима. Живе и развијају се унутар складишта. Штете се огледају у томе што женка полаже јаја у неоштећено зрно. Унутар зрна развија се ларва која се храни садржајем зрна и након преласка у облик лутке јавља се одрастао инсект који избуши рупу и излази из зрна. С обзиром да цео развојни циклус проводи у зрну, настале штете су велике, а таква зрна губе хранљиву и тржишну вредност. Потребно је из складишта изнети све прошлогодишње залихе робе и складиштити их одвојено. Након тога треба детаљно механички очистити складишта, таване, бурад, посуде и друга места где се планира складиштење, а затим их добро опрати водом – као и зидове, подове и врата складишта. Ако је потребно извршити поправке и санације на складиштима и чардацима и окречити их . Пре уношења нове робе добро је обавити и дезинфекцију складишта, а након тога складишта испрскати неким од регистрованих инсектицида. Последњи начин борбе против ових штеточина је и најнеповољнији, али на жалост у пракси и најчешћи, а то је третирање инсектицидом кад се штеточине већ појаве.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.483 sekundi