Pojava stenica u jesen

Više
09 okt 2018 12:40 #34640 od Jovanović Zvezdana
Jovanović Zvezdana je napravio novu temu: Pojava stenica u jesen
Do pojave stenica u jesen dolazi zbog klimatskih promena kao i pojačane trgovinske razmene voća i povrća. Prvi put je veća brojnost stenica uočena 2007. na Fruškoj Gori i okolini Beograda i od tada se sve više širi tamo gde ima dovoljno hrane, a nema prirodnih neprijatelja.
Stenice su polifagna štetočine. Pojava se registruje na usevima paprike, paradajza, boranije, soje, kukuruza kao i zasadima voća - jabuke, kruške i vinove loze. Odrasli insekti su dugi oko 15 mm, žuto-zelene boje. Na prednjem delu nalazi se linija od tri male bele mrlje. Ženka polaže buretasta jaja na naličje listova u gomilicama.
Ove štetočine su prilagođene na različita staništa i načine života. Tako se mogu naći na kopnu, biljkama, u vodi. Zbog raznovrsnih staništa, stenice su se prilagodile i različitim vrstama ishrane.Larve su slične odraslim jedinkama. Razmnožavaju se u letnjem periodu ili iz jaja koja su uspela da prezime na skrovitim mestima ili nakon prezimljavanja.
Štete pričinjavaju i larve i odrasli insekti, buše biljno tkivo i na mestima uboda se pojavljuje promena boje ploda i ovakvi plodovi gube tržišnu vrednost. Hemijski tretman može dati kratkotrajne rezultate, jer će s polja stalno nove jedinke da se pojavljuju.U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine, ali je sistem PIS-a, u proteklih nekoliko godina sprovodio oglede u cilju suzbijanja i dobru efikasnost su pokazali insekticidi na bazi a.m.bifentrin, u koncentraciji od 0,05%. Na manjim površinama pod povrćem na okućnicama i baštama mogu se ručno sakupljati, postaviti klopke plastične čaše sa vodom
U nedostatku hrane, s jeseni, one su prinuđene da traže sklonište. Postoje podaci da se ove stenice pojavljuju intezvno s jeseni jednu do dve godine, a već treće godine im broj drastično opadne .U potrazi za skloništem one migriraju prelazeći velika rastojanja kako bi pronašle odgovarajuće mesto za ishranu, razmnožavanje i opstanak. Posle prezimljavanja one traže polja zasejana žitom, odnosno drugim biljem, u zavisnosti od vrste kako bi nastavile svoj razvoj. Migracija se odvija pri blagom, mirnom i toplom vremenu. Letnje migracije počinju polovinom jula, a najintenzivnije su jesenje, sredinom septembra i početkom oktobra kada one traže najpovoljnija mesta za prezimljavanje.
U zatvorene prostore (kuće, skladišta, proizvodne pogone i sl.) one ulaze s polja kroz otvorene i mrežom nezaštićene prozore i vrata. Takođe ulaze kroz razne pukotine, mogu se uneti u zatvorene prostore na odeći, stvarima, robi…U zatvorenim prostorima često se okupljaju na toplijim zidovima (sunčana strana, ako je proizvodni pogon u pitanju, u blizini uređaja koji odaju toplotu i sl.) i u blizini prozora i vrata tražeći izlaz. Dezorijentisane su u zatvorenom prostoru, prilično bučne dok lete, a karakterističan je neprijatan miris koji odaju oko sebe. Potrebno ih je izbaciti napolje, ali ih ne treba ubijati. Najviše će zaudarati ako ih ubijete i zato ih je bolje žive izbaciti. Najbolja zaštita je postavljanje mrežice na prozore koja će spriječiti da uđu u unutrašnji prostor.

Slike.Odrasle jedinke stenica i oštećenja na paradajzu

Zvezdana Jovanović,dipl.ing.
PSSS Požarevac
Prilozi:

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.671 sekundi