Neparazitne bolesti pšenice

Više
22 dec 2017 09:04 #30993 od Đorđević Ljubiša
Na pšenici i ječmu se svake godine javljaju razne abnormalne promene, koje se najčešće ispoljavaju u vidu hloroze lišća, propadanja klijanca, zaostajanje biljaka u porastu i u prinudnom zrenju useva. Uzroci ovih pojava su vrlo različiti i nastaju dejstvom jednog ili više abiotičkih faktora. Štete od neparazitnih faktora na pšenici su redovno veće nego od parazitskih bolesti.
Nepovoljno dejstvo edafskih faktora: Jaka suša aposlednjih godina, naročito u aridnim područjima (takvo je naše područje) zntno je otežavala kvalitetnu pripremu zemljišta za setvu. To se posebno događa pri neblagovremenoj i neadekvatnoj obradi zemljišta posle prethodnog useva. U zavisnosti od stanja površinskog sloja zemljišta seme se tokom setve, polaže na razne dubine u zemljištu. Najteže posledice nastaju pri suviše plitkoj ili predubokoj setvi. Velika količina semena ostaje i na površini zemljišta. Seme na dubini 1-2 cm počinje da klija tek posle prvih kiša. U vlažnim uslovima takvo seme dobro klija, početni razvoj klijanca je zadovoljavajući. Međutim, nastane sušni period ili jači vetrovi, biljčice zaostaju u porastu, lišće zahvata hloroza, često praćena narandžastom pigmentacijom. Ovakva reakcija žita je posledica slabo razvijenog korenovog sistema biljaka i nemogućnost usvajanja vode i mineralnih materija, iz dubljih slojeva oranica.
U uslovima dublje setve (nailazili smo u proizvodnji i preko 12 cm), klijanje i nicanje useva obično je produženo, biljčica je izdužena i često nekrotira. Bokorenje kod ovakvih biljaka je skoro po pravilu veoma slabo.
U nepovoljnim uslovima vlažnosti zemljišta, klijanje semena, nicanje useva i dalji razvoj biljaka veoma su neujednačeni i pri optimalnoj dubini setve. Slab razvoj useva i hloroza lišća sreće se i pri nedostatku vlage u dubljim slojevima zemljišta. U sušnim područjima prilično se učestalo javlja takozvani stres na pšenici, pri nedostatku vlage u zemljištu i za vreme visokih dnevnih temperatura. To se, naročito, događa ako takvi uslovi nastaju u doba cvetanja i nalivanja zrna. Pšenica gubi normalnu zelenu boju, lišće postaje hlototično. Gubljenjem vitalnosti biljke postaju osetljive prema bolestima. Od stresa najviše stradaju suviše bujni i pregusti usevi.
Pojava zabarivanja (suvišak vode u zemljištu), takođe ima negativne posledice na žitima. Biljke zaostaju u porastu, postaju hlorotične, a pri dužem zabarivanju one propadaju.
Nedostatak hranljivih materija u zemljišti izaziva različite promene na žitima. U našim uslovima najčešća je pojava simptoma deficita osnovnih hraniva (NPK), što se ispoljava slabijim razvojem korena i nadzemnih delova biljaka. U slučaju nedostatka azota na biljkama se javlja hloroza ili bledilo, kod nedostatka kalijuma i nekroza ivica liske, a kod nedostatka fosfora javlja se purpurna pigmentacija .U proizvodnji se najčešće sreću simptomi nedostatka azota. Suvišak azota pak izaziva poleganje useva. Više o ovim nedostacima je obrađeno u poglavlju o snabdevenosti pirotskog polja osnovnim elementima.
Zadnjih godina u našim krajevima vlada golomrazica, a kao posledica toga nastaju oštećenja od mraza. Većina gajenih sorata ispoljava priličnu otpornost prema niskim temperaturama. Međutim, u uslovima golomrazice dolazi do oštećenja biljaka, što se obično manifestuje nekrozom vrhova lišća i promenom boje biljaka, dok palež vrhova lišća može biti prouzrokovan i uticajem jakih i suvih vetrova, genetskih osobina pojedinih sorata i drugih faktora. Naročito velike štete nastaju na temperaturama nižim od -15º C, bez snega i na bujnim usevima. Na jarom ječmu se intenzivno javlja hloroza lišća kada je temperatura tokom marta ispod 5º C. Nastajanjem toplijih dana, i u povoljnim uslovima vlažnosti zemljišta, ovi usevi se brzo oporavljaju.
Oštećenja od pesticida (herbicida): Na žitima se često sreću razni simptomi oštećenja od herbicida, u ređim slučajevima i od insekticida. Primena visokih doza hormonskih herbicida, neadekvatno vreme tretiranja useva i nepovoljni temperaturni uslovi, povlače depresivne ili fitotoksične efekte na pšenici i ječmu. Ove abnormalne promene se ispoljavaju bledilom lišća, ponekad pojavom mrke pegavosti, deformacijama stabla, otežanim izbijanjem klasa iz lisnog rukavca i deformacijom klasa. Pri jačim oštećenjima od hormonskih herbicida, često nastaju veće štete nego što bi sami korovi pričinili.

PSSS Pirot, Ljubiša Đorđević, dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.338 sekundi
Powered by Kunena Forum