Uloga vetrozaštitnih pojaseva u održivoj poljoprivredi-mr Anka Kačarević

Više
07 nov 2018 13:38 #34890 od Kačarević Anka
Kačarević Anka je napravio novu temu: Uloga vetrozaštitnih pojaseva u održivoj poljoprivredi-mr Anka Kačarević
Vetar na golim površinama bez biljaka, pogotovo na obrađenim i strukturno usitnjenim zemljištima može u određenim okolnostima uzrokovati eolsku eroziju. Eolska erozija smanjuje plodnost jer odnosi najplodniji deo zemljišta.
U našim uslovima najkritičniji meseci su februar, mart, april, septembar i oktobar, odnosno kraj zime ili početak proleća i rana jesen. Tada vegetacija zemljište ne štiti dovoljno. Neretko se dešava da u tom periodu nema padavina, pa je vlaga zemljišta niska, u takvim sušnim uslovima, dolazi do lakšeg odnošenja najfinijih čestica sa plodnih oranica. U našem rejonu najveći deo dospeva u reke, kanale i druge površinske vode. Uz plodne čestice zemljišta, često se prenose štetne i opasne materije. Pre svega ostaci pesticida, herbicida i mineralnih đubriva, ali i semena korova, štetočine i spore gljiva prenose se na udaljenost i do stotinak kilometara, usled čega se korovi, štetočine i bolesti brže šire. Ova pojava utiče na smanjenje kvaliteta vode i na prekomerni razvoj algi, akvatične flore i korova. Da bi se sprečila dalja erozija zemljišta i ugrožavanje voda potrebno je primeniti odgovarajuću zaštitu od vetra. Postojanjem vetrozaštitnih pojaseva usevi i zasadi imaju korist od smanjenog isparavanja (što rezultira većim prisustvom vode u zemljištu) i manja je šteta od vetra. U poljozaštitnim pojasevima je više korisnih insekata (polinatora i predatora) koji utiču na povećanje oprašivanja i smanjenje broja štetnih insekata. Ovi pojasevi smanjuju brzinu vetra, a time je ujednačeniji raspored padavina. U toplim letnjim mesecima hlade vazduh, temperatura je niža za 3 do 4 °C, dolazi do vazdušnih strujanja iz samih poljozaštitnih pojaseva, što povoljno utiče i ublažava povišene temperature na susednim parcelama, kao i temperaturni šok kod samih biljaka. Međutim, pored niza pozitivnih, poljozaštitni pojasevi imaju i jednu negativnu karakteristiku a to je zasena okolnog prostora, što dovodi do sporijeg rasta i razvoja biljaka u odnosu na ostali deo površine pod gajenom biljnom vrstom. Za zasnivanje vetrozaštitnih pojaseva najčešće se koriste hrast lužnjak, bela topola, lipa, bagrem, jasen i dr.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.325 sekundi