Agrotehničke mere kod uzgoja organske višnje

Više
24 sep 2018 07:43 #34377 od Stanković Vladimir
Stanković Vladimir je napravio novu temu: Agrotehničke mere kod uzgoja organske višnje
Kod višnje proizvedene po organskim principima, neohodno je poznavanje lokalnog ekosistema, kako bi proizvodnja bila isplativa, ali bez ugrožavanja biodiverziteta tj biološke raznovrsnosti. Što se samog plodoreda tiče, on ne podrazumeva promenu osnovne ekonomske kulture koja se gaji tj višnje, već diverzifikaciju vegetacije koja raste uz osnovnu gajenu kulturu u voćnjaku. Naučno je dokazano da ovakva praksa gajenja tzv. pokrovnih useva pozitivno utiče na čuvanje vlage u samom zemljištu, vezivanje azota, očuvanje korisnih insekata u voćnjaku, kao i ostvarivanje dobrog vodno-vazdušnog režima. Puno pojedninačnih faktora kao što su sadržaj organske materije, pH vrednost, sadržaj hranljivih materija su u međusobnim odnosima i utiču jedan na drugi. Obradom zemljišta i đubrenjem uzgajivač višnje ima direktan uticaj na poboljšanje tih odnosa.
Sam cilj agrotehničkih mera u organskoj proizvodnji nije direktna ishrana biljaka kroz lakorastvorljiva đubriva, već ishrana biljaka kroz zemljište. To nam govori da je optimalno snabdevanje višnje moguće samo kroz dobro razvijen korenov sistem. Sve mere očuvanja zemljišta imaju za cilj povećanje njegove plodnosti. Zdravo zemljište smanjuje ispiranje i time omogućava održavanje njegove plodnosti. Najveći značaj ima azot koji direktno utiče na izgradnju hrolofila, proteina i enzima. Količina azota određuje se N- min metodom. U organskoj proizvodnji se teži sagledavanju više analiza istovremeno da bi se dobila prava slika o potrebi višnje za hranljivim materijama.
Đubrenje u organskoj proizvodnji se vrši na osnovu analize zemljišta i prinosa, a u skladu sa Pravilnikom o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji. Stajnjak, osoka i kompost predstavljaju osnovu za ishranu u organskoj prozvodnji kako višnje tako i drugih voćnih vrsta. Stajnjak treba uneti u zemljište prilikom zasnivanja samog zasada, a odmah potrebno izvršiti i zaoravanje. Najveći akcenat treba staviti na azot koji treba uneti u zemljište onda kada je on i najpotrebniji. Treba takođe imati u vidu i razlike između konvencionalne i organske proizvodnje u pogledu đubrenja. Organska đubriva sporo oslobađaju azot uz pomoć biološke aktivnosti mikroorganizama u zemljištu koje ga razlažu do formi koje biljka može da usvaja. Treba uzeti u obzir i to da se i dobre količine azota obezbeđuju kroz zelenišno đubrenje u samom međurednom prostoru. Gajenjem npr. bele deteline u međurednom prostoru može se obezbediti oko 50 -100 kg/ha azota godišnje.Treba voditi takođe računa i o vrsti hraniva i njenovom sastavu, tako da je potrebno redovno tj. svake godine raditi i analizu zemljišta u svom voćnjaku kako bi imali pravo stanje o količini hranljivih materija koje nedostaju zemljištu.
PSSS Negotin, Vladimir Stanković

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.460 sekundi