Reciklaža kućnog organskog otpada – Mirjana Petrović

Više
21 sep 2017 10:38 #30041 od Petrović Mirjana
Petrović Mirjana je napravio novu temu: Reciklaža kućnog organskog otpada – Mirjana Petrović
Organski otpad, koga čine ostaci od pripremljene hrane i baštenski ili zeleni otpad, obuhvata oko 55% od ukupnog otpada koji se prikupi u domaćinstvu. Najpraktičnije je da se organski otpad obrađuje na mestu njegovog nastanka, tako što će se koristiti kao sirovina za proizvodnju kvalitetnog komposta. Sam postupak zove se kompostiranje i predstavlja kontrolisan proces pri kojem se organski otpaci, pomoću aktivnosti organizama koje žive u zemljištu (bakterije, gljivice, sitne životinje) i uz prisustvo kiseonika, pretvaraju u humus koji nije neprijatnog mirisa i može se koristiti kao organsko đubrivo. Kompostiranje je najprirodniji i najstariji način recikliranja biootpada.
Treba voditi računa o veličini organske materije u komposteru. Usitnjavanjem krupnijeg materijala, na dužinu palca, povećava se brzina kompostiranja jer se gomila brže zagreva. Praksa je pokazala da se najbolji rezultati postižu ako se pomešaju jednake zapreminske količine zelenog i suvog baštenskog otpada.
Previše vlage stvara gustu i lepljivu masu što smanjuje protok kiseonika i zaustavlja aerobni proces. Sa druge strane, previše suv materijal usporava proces ili do njega i ne dolazi. Optimalna količina vlage je između 40% i 60% , što se može odrediti dodirom. Pri jačem stisku materijala šakom ne treba da se pojave više od dve kapi vode, a pri prestanku stiska materijal treba da zadrži oblik dobijen pritiskom i ne sme se rasipati.
Pošto mikroorganizmi tokom svoje aktivnosti u kompostnoj gomili troše kiseonik, povećava se koncentracija ugljen dioksida. Ako koncentracija kiseonika padne ispod 5% proces postaje anaeroban i stvaraju se gasovi metan i vodonik sulfid koji je neprijatnog mirisa. Kako bi se ovo izbeglo, potrebno je povremeno prevrtati gomilu i dodati strukturni materijal kao što su suvo lišće, slama, seno i grančice.
Takođe, poželjno je da se spoljašnja temperatura vazduha kreće u intervalu 20 – 25 oC. Viša temperatura dovela bi do isušivanja materijala i zaustavljanja procesa, dok zimske temperature usporavaju biološke procese u kompostnoj masi.
Mirjana Petrović, dipl.inž.polj.
PSSS Leskovac

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.453 sekundi