Doprinos zadruge unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstva

Više
08 dec 2017 10:49 #30895 od Cvetković Gordana
Cvetković Gordana je napravio novu temu: Doprinos zadruge unapređenju poslovanja poljoprivrednih gazdinstva
Poljoprivredna zadruga može dugoročno da bude u službi unapređenja privređivanja porodičnih gazdinstva time što doprinosi: primeni novih dostignuća na gazdinstvu, izbegavanju neracionalnih investicionih ulaganja gazdinstva, povećanju stabilnosti gazdinstava i poboljšanju životnih i radnih uslova.
U svim privrednim delatnostima se odvijaju promene. U poljoprivredi promene su tehničke, tehnološke i genetske prirode. I u ovoj delatnosti se neprekidno usavršavaju postojeće mašinerije i njeni priključci, uvode se nova oruđa za rad, usavršava se način gajenja biljaka i životinja, poboljšavaju se njihove genetske osobine, unapređuje se njihova zaštita, menja se kvalitet proizvoda itd.
U poljoprivredi se promene dakle neprekidno odvijaju. Poljoprivrednicima je od koristi da stalno prate promene, da im se prilagođavaju, da koriste nove mogućnosti i pojave ili da izbegnu njihova negativna dejstva koliko mogu. Ukoliko brže saznavaju promene, utoliko im brže rastu mogućnosti za opstanak i napredak njihovog privređivanja. Poljoprivrednici ta nova korisna saznanja mogu sami da stiču na različite načine. Međutim, nova stručna literatura, predavanja, demostracije opreme, semenskog i drugog materijala odnosno izložbe, uz neposredno stručno tumačenje, najkraći su put do saznanja o tekućim promena u poljoprivrednoj delatnosti. Njima će biti korisna predavanja najboljih poznavalaca iz oblasti pripreme zemljišta, nege useva, podizanja dugogodišnjih zasada, zaštite bilja, ishrane životinja, dopunskog finansiranja, tržišta i upravljanja porodičnim gazdinstvom. Svrsishodni su i međusobni stručni razgovori, korisna je razmena mišljenja između poljoprivrednika. Istovremeno, na izložbama sami poljoprivrednici mogu da pokažu mogućim kupcima svoje posebne proizvodne rezultate.
Ovi događaji se najuspešnije upriličuju u zadruzi, središnom, najprikladnijem mestu njihovog okupljanja. Zadruga bi mogla da pomogne, organizaciono podrži, dopunsko stručno obrazovanje poljoprivrednika. Jedno je saznanje o mogućim promenama u proizvodnji, a drugo je prihvatanje tih promena. To što zadruga primeni i promeni u svojoj proizvodnji, a pokaže se uspešnim, ima veću mogućnost da bude prihvaćeno i na porodičnim gazdinstvima. Napredna zadružna praksa je očigledan podsticajan primer za promene na porodičnim gazdinstvima. Poljoprivrednici lakše prihvataju promene koje su proverene u praksi. Oni mogu preko zadruga ne samo da saznaju novine u proizvodnji nego i da se praktično uvere u smisao prihvatanja nove tehnike i tehnologije, novih genotipova gajenih biljaka i životinja. U okruženju zadruga moguće su brže tehničke i tehnološke promene u proizvodnji.
Koristeći na primer usluge prevoza od strane zadruge, poljoprivrednici sa skromnijim kapitalom mogu da izbegnu posebna ulaganja u teretna saobraćajna vozila za svoju robu i povremenu nabavku sredstava za proizvodnju. Ovde je reč o onim poljoprivrednicima koji nemaju finaisijskih mogućnosti da nabave skupu opremu, koju kasnije, s obzirom na njihove manje potrebe, nedovoljno koriste. Ta finansijska iskušenja u odnosu na njihove skromnije mogućnosti mogu da izbegnu ako osnuju zadrugu, koja postepeno može da obezbedi poljoprivredne mašine i vozila u cilju pružanja usluga koje mogu da koriste. Reč je o ograničenju ili izbegavanju investicija koje imaju karakter dugoročnih i nerentabilnih ulaganja po osnovu nedovoljnog korišćenja skupih oruđa za rad. Ako se preko zadruge reši pitanje nabavke potrebne poljoprivredne opreme i korišćenja odgovarajućih usluga, pojedinačna finansijska prenaprezanja manjih gazdinstava su nepotrebna.
Stabilnost nije samo cilj privrednih organizacija i nacionalne ekonomije. Stabilnom razvoju teže i porodična poljoprivredna gazdinstva. Uspešna zadruga omogućuje stabilnu dugoročnu proizvodnu usmerenost gazdinstvima. Proizvodna usmerenost se odnosi na izbor proizvodnje, samim tim i na odgovarajuću opremu odnosno mehanizaciju, tehnička i tehnološka znanja i iskustva, kupce i dobavljače što je sve u funkciji izabrane poljoprivredne delatnosti. Na primer, tamo gde su zadruge razvile preradu voća i grožđa, poljoprivrednici su se na duži rok opredelili za voćarstvo ili vinogradarstvo. Tome su prilagodili opremu i usmerili ulaganje, stručno interesovanje i ponudu. Odatle, u dugoročnoj poslovnoj saradnji sa zadrugom, naročito kroz trajnije obezbeđenje prodaje, poljoprivrednici mogu dobrim delom da ostvare interes za stabilnijem razvojem svojih gazdinstava.
O radnim uslovima poljoprivrednika može da se govori o radnoj sredini koja se definiše kao skup uslova pod kojima se odvija proces rada. U poljoprivredi se takođe razlikuju fizički i društveni uslovi radne sredine. Fizički uslovi radne sredine su od prirode dati i oni su skoro nepromenljivi. Zato se napredak u ovom slučaju uglavnom može ostvari unapređenjem društvenih uslova radne sredine. U slučaju poljoprivrede društveni uslovi radne sredine se pretežno svode na odgovarajuće objekte javne potrošnje, odnosno na mrežu poljoprivrednih puteva, vodosnabdevanje, objekte za navodnjavanje i odvodnjavanje itd.

PSSS Niš, Gordana Cvetković, dipl. ing. polj.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.444 sekundi