Proizvodnja belog luka na otvorenom

Više
11 jan 2018 12:58 #31234 od Despotović Dušan
Despotović Dušan je napravio novu temu: Proizvodnja belog luka na otvorenom
Beli luk je povrtarska kultura koja se veoma uspešno može gajiti kako u zaštićenom prostoru, tako i na otvorenom. Za ishranu se može koristiti kao mlad, gde se koristi lažno stablo i u fiziološkoj zrelosti, kada se koriste lukovice
Na otvorenom, beli luk se može proizvoditi u dva roka za sadnju. U proleće se sade lukovice, tzv.proletnjaka, dok u jesen, luka koji se zove ozimi ili jesenjak. Razlike između proletnjeg i jesenjeg belog luka su u veličini lukovica u broju čenjeva u lukovicama. Proletnjak ima veći broj sitnijih čenjeva i manju glavicu, dok beli luk iz jesenje proizvodnje ima manji broj krupnijih čenjeva i veću glavicu. Zajedničko im je da ih ne treba proizvoditi na kiselom zemljištu, imaju izrazite zahteve prema ishrani, i ista im je agrotehnika.
Za sadnju se koriste krupniji čenjevi, koje je porebno pre sadnje dezinfikovati.
Sadnja se može obaviti ručno ili mašinski. Najvažnije je da lukavica ili čenj, bude ispravno postavljen, sa petom na dole i vršnim delom ka površini. Može biti i blago zakošen, ali nepoželjno je da se čenj posadi naopačke. To je najveći nedostatak mehaničke sadnje. Za sadnju jednog hektara, potrebno je oko 1000kg sada jesenjaka a 700 do 800kg proletnjaka. Sadi se na dubinu od 4-5cm u jesen i 2-3cm u proleće, u dobro pripremljeno zemljište. Sadnja se može obaviti u trake ili redove, zavosno od potreba i mogučnosti domaćina. Najbolje je 30x10-12cm, a može i u trorede trake. Jesenji se sadi u oktobru a proletnji u martu ako su povoljni uslovi, a moже i u aprilu. U svakom slučaju zavisi od vremenskih prilika. Bolja je ranija setva.
Zahtevi prema uslovima uspevanja su moglo bi se reći specifični. Već je navedeno da luk ne treba uzgajati na kiselim zemljištima. Ukoliko se ipak odluči za takvo zemljište, u godini pre sadnje odraditi kalcizaciju.
Organska hraniva su preporučnjiva ali za jesenjak pod predhodni usev. Ne podnosi monokulturu i ne treba ga uzgajati iza biljaka iz iste familije. Za proletnjak organska hraniva uneti u jesen pri osnovnoj obradi, kada se mogi uneti i mineralna hraniva.
Zahtevi luka prema mineralnoj ishrani su do 80-100kg N, 60-80kgP2O5 i 40-80kg K2O. Iz priloženog se vidi da luk ima izrazite zahteve prema azotu. Koji najviše iskorištava, a koji se i najviše ispira u zemljišti. Generalno, za proizvodnju luka, potreban je odnos hraniva1:2:3, koji treba dati u osnovnoj obradi, dok za prihranu koristiti KAN u količini do 150kg/ha, u fazi tri lista.
Nega se sastoji u zaštiti od korova, štetočina, prihrani i navodnjavanju. Mehanička nega je zbog gustog sklopa teško izvodljiva, pa se iz tog razloga preporučuje dobra i kvalitetna osnovna obrada, i hemijska zaštita useva uz saradnju sa stručnim licem. Navodnjavanje je poželjno i norma navodnjavanja se kreće do maksimalnih 35mm na lakšim zemljištima. Prosek je 20-30mm po navodnjavanju. U fazi nakon sadnje, desetak dana, u periodu intenzivnog rasta listova i pri formiranju lukovica, ima izrazite zahteve prema vodi.
Jesenji beli luk se vadi u julu mesecu a proletnji u avgustu. Vreme vađenja je kada se lažno stablo povije ili kada je dve trećine lista još uvek zeleno. Može se vaditi ručno ili mašinski po suvom i toplom vremenu a odmah nakon vađenja treba da ide na sušenje u senovitom i provetrenom mestu.
Prinos luka se kreće od i do preko 10t/ha za jesenji i 2-4t/ha za proletnji.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.293 sekundi