Stanje useva ozimih strnih žita i mere nege

Više
13 feb 2019 17:22 #36170 od Stanković Saša
Stanković Saša je napravio novu temu: Stanje useva ozimih strnih žita i mere nege
Na posejanim nišavskim poljima pod ozimim strnim žitima, iz dana u dan slika se menja i popravlja. Plan setve ozime pšenice i ostalih ozimih strnih žita nije ispunjen(posejano kje samo oko 30-40%planiranih površina), ali posejani usevi posle odlaska snega iz dana u dan sve više se zelene. Nije to ona poželjna fenofaza razvoja useva kojom bi proizvođači bili zadovoljni, faza 3-4 lista ili početka bokorenja. Posle vrlo suve jeseni i gotovo nemogućih uslova za setvu, proizvođači su strahovali od eventualnog izostanka nicanja ili čak od izmrzavanja useva. Pozitivne temperature zadnjih dana, izostanak jačih prizemnih mrazeva, relativno blaga zima, doprinelo je nicanju useva. Najveći deo posejanih ozimih žita je nikao.
Kad i na koji način obaviti prihranu ozimih žita? Navika proizvođača, i pozitivno iskustvo u primeni ureje, je da primene ureju od polovine do kraja februara. Trenutna situacija menja dosadašnju praksu. Usevi ozimih kultura nisu dovoljno ukorenjeni, nedovoljno su razvijeni i nisu u situaciji da iskoriste primenjenu količinu azota iz azotnih đubriva, koja može čak i toksično delovati na mlade nedovoljno razvijene biljke. Trenutno u zemljištu ima dovoljno hrane za biljku, do faze kad je treba prihraniti. Tek se očekuje stvaranje mineralnog azota u narednom periodu. Biljke su mlade i iznurene jer su dugo čekale proces nicanja u zemljištu i pri tom gubile energiju, i sigurno će im trebati azot za dalji nastavak vegetacije. Preporuka proizvođačima je da sa prihranom krenu sa pojavom 3-4 lista, najverovatnije od polovine marta. Preporuka je takođe da ne primenjuju ureju, već KAN, SAN ili AN. Pošto se radi o ranim fenofazama razvića, nebi trebalo azot primeniti odjedanput već podeliti planiranu količinu azota u dve prihrane. U prvoj prihrani nebi trebalo ići sa većom količinom azota od 50-60kg/ha, odnosno 120kg/ha ureje, 200kg/ha KAN-a ii 150-180kg/ha AN-a. U drugoj prihrani, posle dvadesetak do 30 dana uneti još oko 30-40kg/ha azota, u obliku 80kg/ha ili 150kg/ha KAN-a ili 100-120kg/ha AN-a. Vrstu azotnog đubriva treba prilagoditi hemijskim osobinama zemljišta i uslovima vlage pri primeni đubriva. Na kiselim tipovima zemljišta treba primeniti jedino KAN. Za primenu KAN-a potrebno je bar 10-15mm/m2 padavina ili kao sada trenutno povoljna vlaga u zemljištu.
Koliko će proizvođači primeniti azota u prihrani ozimih strnih žita zavisi od mnogih faktora. Pre svega od stanja mineralnog azota u zemljištu, što bi trebalo odrediti analizom sadržaja lakopristupačnog mineralnog azota u najbližoj poljoprivrednoj stručnoj službi. Preterane doze azota, pogotovu u ovakvoj situaciji preterane vlažnosti i veoma mladih biljaka pšenice sigurno nisu poželjne, pošto mogu toksično uticati na mlade biljčice pšenice. Potrebe pšenice i ostalih strnih žita su drugi faktor koji utiče na određivanje potrebnih količina azota u prihrani. Potrebe pšenice u azotu su na primer 110-130kg/ha, zavisno od intenzivnosti sorte, ječma-70-90kg/ha, tritikalea 90-110kg/ha. Predkultura, primena stajnjaka, gustina useva, primena azota u jesen i tip zemljišta u velikoj meri utiču na količinu azota koju će proizvođači primeniti u prihrani. Na lakšim tipovima zemljišta, peskovima, aluvijuma, koja su podložnija lakšem ispiranju azota, povećati preporučene količine azota za 20%. Ukoliko je deo azota primenjen s jeseni, ukoliko je primenjen stajnjak pod samu pšenicu ili pod predkulturu i ukoliko je predkultura neka leguminoza(stočni grašak, grahorica, detelina, lucerka), preporučenu količinu azota smanjiti za 30%.
Najvažnije je na dalje obilaziti svoje parcele, pratiti porast i razvoj useva, pravovremeno obaviti prihranu, pratiti pojavu i razvoj korova, bolesti i štetočina i na vreme reagovati. Tekuća zima nije preterano hladna, biljke pšenice su suviše mlade valja očekivati da će prvo njih napasti brojne štetočine, poput vašiju, žitne stenice pa i žičnjaka. Niske i mlade biljke, pogotovu što nisu izbokorile, neće biti konkurentne korovima naročito u usevima ređeg sklopa. Ne treba čekati da korovi prerastu, primenjivati sredstva u kasnijim fenofazama razvoja jer je teško zaustaviti korove kad prerastu i sami korovi će značajno potrošiti korisnu vlagu i hranu za biljku. S obzirom da je značajan procenat posejanih useva semenom iz ambara, biće i pojave bolesti protiv kojih takođe treba reagovati jer je blaga zima naročito doprinela prezimljavanju njihovih inokuluma.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.497 sekundi