4 najčešće bolesti strnih žita i mere borbe

Više
17 jan 2019 11:46 #35742 od Mladenović Žaklina
Mladenović Žaklina je napravio novu temu: 4 najčešće bolesti strnih žita i mere borbe
4 najčešće bolesti strnih žita i mere
Unazad nekoliko godina u usevima strnih žita meteirološki uslovi pogoduju razvoju velikog broja bolesti. Zato je zaštita ovih useva u parvo vreme od izuzetne važnosti za sve ratare koji žele da se u vreme žetve pohvale dobrim rodom. Navedene bolesti u tekstu se redovno javljaju svake godine.
1. Siva pegavost (septorioza) lišća pšenice – Mycosphaerella graminicola
Ova bolest strnih žita javlja se naročito u vlažnim godinama, kada masovno može da se pojavi na osetljivim genotipovima. Ukoliko su uslovi za razvoj bolesti povoljni, ona može da se proširi sa donjih listova na gornje i tako stvori izuzetno velike gubitke na njivama.Štete koje prouzrokuje ovaj patogen nastaju usled sušenja lišća, što može da iznosi i do 60%. Prosečno smanjenje prinosa usled pojave sive pegavosti može da bude od 1% do čak 50%. Gubici su najveći ako se bolest masovno pojavi pre klasanja biljke. Optimalna temperatura za razvoj septorioze iznosi 15°C do 20°C stepeni.
Osnovni simptomi bolesti javljaju se na lišću, ali nije neobično da se pojave i na lisnim rukavcima, stablu i klasu. Prvi simptomi na zaraženom lišću se javljaju 14 do 28 dana od trenutka ostvarenja zaraze. Njih možete da primetite kao okrugle braon pege sa crnom tačkicom u sredini. Broj pega na jednom listu može da bude izuzetno velik i one su po njemu difuzno rasute. Što se bolest više razvija, pege postaju veće i spajaju se, zahvatajući sve veću površinu lista.
Intenzivan razvoj bolesti ostvaruje se tokom proleća i početka leta, kada su simptomi i najtipičniji. Prvobitne pege sa starošću u centralnom delu dobijaju sivu boju, dok su po rubovima tamne. One su uzdužno poređane po listu, a mogu se i spajati. Najčešći domaćin ovog parazita jeste pšenica, ali je utvrđeno da postoji velika razlika u otpornosti pojedinih sorti. Ostala strna žita (tritikale, ječam i ovas) siva pegavost napada ređe.
Gubici zbog sive pegavosti su najveći ako se bolest masovno pojavi pre klasanja biljke.
Za suzbijanje ove bolesti najčešće se koriste preparati iz hemijske grupe triazola i benzimidazola, a iskustva ratara u praksi pokazala su da najbolje rezultate daju kombinacije na bazi propikonazola + difenkonazola, kao i epoksikonazola + karbendazi
2. Lisna rđa pšenice – Puccinia recondita
Srbija se nalazi u klimatskom području koje je veoma pogodno za razvoj ove bolesti. U praksi je zabeleženo da ona može da utiče na smanjenje prinosa pšenice od 20% do 28%. Osim što utiče na prinos, ova patogena gljiva u velikoj meri može da utiče i na pogoršanje tehnološkog i biološkog kvaliteta zrna pšenice.
Lisna rđa napada sve žitarice i livadske trave. Njeni simptomi javljaju se na svim nadzemnim delovima biljke, a najčešće na stablu i lisnim rukavcima. Ecidiospore dospevaju na žitarice, pucaju i oslobađaju spore boje rđe.
Visoka vlaga vazduha i blaga zima mnogostruko uvećavaju šanse za napad lisne rđe pšenice. One potiču od plodonosnih tela gljive koje se nazivaju uredosorusi. Oni se nepravilno razmeštaju po listu i ukoliko su uslovi za njihov razvoj povoljni, broj im se brzo uvećava i mogu da prekriju celu površinu lista. U tom slučaju dolazi do smanjenja aktivnosti fotosinteze, povećava se transpiracija, a list propada sve više.
Napad se može očekivati kada temperatura pređe 15°C, a optimalna temperatura za njihov razvoj je 20°C. Visoka vlaga vazduha i blaga zima mnogostruko uvećavaju šanse za napad lisne rđe pšenice.

Kao mere protiv ovog patogena najbolje je koristiti sorte pšenice koje su otporne na rđu. Ukoliko se ona ipak pojavi, preporučuje se tretiranje fungicidima na bazi propinazola, triadimefona i proholaza.
3. Pepelnica strnih žita – Blumeria graminis
Pepelnica strnih žita javlja se u svim oblastima sveta, ali najintenzivnije se razvija u regionima sa većom količinom padavina. Iskustva su pokazala da usled napada ove bolesti prosečni gubici prinosa pšenice mogu da iznose od 5% do 10%, dok su kod ječma oni čak dvostruko veći.
Bolest se razvija na svim nadzemnim delovima biljke, ali su njeni simptomi najvidljiviji na lišću. Iako je u početku veoma teško uočiti simptome razvoja pepelnice, na obolelim delovima biljke vidljive se pojedinačne bele pahuljaste navlake. One se kasnije spajaju i mogu da pokriju celu površinu lista, pa biljka izgleda kao da je posuta pepelom. Po tome je ova bolest i dobila naziv.

Pepelnica se najpre javlja na donjem, a zatim se postepeno širi i ka gornjem lišću. Do najvećih šteta dolazi kada patogen zahvati gornju trećinu lišća, naročito list zastavičar. Razvoj bolesti zavisi od temperaturnih uslova i vlažnosti. Uglavnom se evidentira tokom marta i aprila meseca, kada toplo i suvo vreme dovode do intenziviranja rasta.
Najuspešnija zaštita od pepelnice sigurno jeste gajenje sorti strnih žita koje su na nju otporne. Ipak, veliki uticaj na intenzitet razvoja bolesti može da ima i izbalansirana mineralna ishrana, kao i odgovarajuća hemijska zaštita.
4. Plesnivost klipa i klasa – Fusarium graminearum
Parazitske vrste roda Fusarium rasprostranjene su po celom svetu i prouzrokovači su ekonomski veoma značajnih bolesti gajenih i drugih biljaka. One često mogu da imaju i epidemičan karakter, kada su štete koje nanose i najveće. Kod zrna pšenice, na primer, smanjenje prinosa može da iznosi čak do 70%. Osim toga, ove gljive stvaraju i veoma opasne mikotoksine, koji mogu da izazovu uginuće toplokrvnih životinja, odnosno bolesti mikotoksikoze kod ljudi.
Fuzarioza klasa se javlja u periodu cvetanja i mlečne zrelosti. Do infekcije najčešće može da dođe u vreme godine kada su temperature od 20°C do 30°C, a relativna vlažnost vazduha iznosi barem 85%.
Tokom borbe protiv plesnivosti značajnu ulogu može da odigra plodored, kao i ishrana, vreme setve, korišćenje zdravog semena i zaoravanje žetvenih ostataka.
Najveće štete od plesnivosti kod strnih žita nastaju kada oboli klas. On može biti delimično ili potpuno zahvaćen. U početku je moguće uočiti beličastu prevlaku, koja podseća na plesan, po čemu je bolest i dobila naziv. Ona kasnije poprima ružičastu do crvenkastu boju.
Oboleli klasovi sazrevaju pre vremena i najčešće ostaju tanki, zato što su klasići priljubljeni uz vreteno. Zahvaćena zrna budu smežurana, štura i laka, pa klasovi stoje uspravno i lako se primećuju u polju. Ovaj opasan parazit inače može da izazove bolest izuzetno velikog broja biljaka. Među njima su najznačajnije pšenica, ječam, ovas, raž, tritikale, kukuruz, pirinač, razne trave, ukrasne i povrtarske biljke.
Tokom borbe protiv plesnivosti značajnu ulogu može da odigra plodored, kao i ishrana, vreme setve, korišćenje zdravog semena i zaoravanje žetvenih ostataka. Dezinfekcija semena takođe je obavezna mera, a strna žita se od plesnivosti štite u vreme klasanja i to preparatima na bazi triazola, benzimidazola i strobilirina.


savetodavac za zaštitu bilja: Žaklina Mladenović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.424 sekundi