Dosadašnji tok jesenje setve poprima sve više elemente neizvesnosti

Više
05 dec 2018 12:10 #35163 od Lazović - Đoković Nada
Lazović - Đoković Nada je napravio novu temu: Dosadašnji tok jesenje setve poprima sve više elemente neizvesnosti
Kao i u većem delu Srbije ni ratari u Pčinjskom okrugu nisu uspeli da jesenje radove obave na vreme. Suve oranice su zadale muku ratarima, pa setva strnih žita samo što je počela. Ozbiljnijih padavina nije bilo od avgusta meseca, tako da je izostanak vlage u oraničnom sloju, doveo do toga da osnovna obrada zemljišta nije mogla biti uradjena kvalitetno I na vreme .Ratari nisu ima ni adekvatnu mehanizaciju za redukovanu obradu koja bi im omogučila primenu mašina u sušnim uslovima. Tako da novembarska kiša oko Svetog Arandjela dala je šansu ratarima da započinju setvu, svesni da su uslovi veoma loši, a prinos neizvestan.
Ove godine je I zainteresovanost poljoprivrednih proizvođača za setvu pšenice bila znatno manja nego prethodnih godina, tako da smo došli u situaciju da je svega oko 0,5% pšenice posejano u optimalnom roku (do 10.oktobra 2018.) a to će se svakako odraziti na prinose pšenice . Dobar prinos pšenice od oko 6 t/ha i više može se očekivati samo na površinama posejanim u optimalnom roku.
Moguće je da će pred nama biti jedna od težih godina kada je u pitanju kolike će površine biti posejane od ukupno planiranih 16000 ha u Pčinjskom okrugu I kakav će biti ukupan rod pšenice.
Pad prinosa je neizbežan i zavisiće od daljih tokova klimatskih činilaca. Naročito će to biti važno u proleće, I kakav će biti prelaz iz zime u leto. U kasnijoj setvi ne mogu se očekivati visoki prinosi bez obzira na nivo ulaganja. Ni povećanom gustinom setve, niti pojačanom mineralnom ishranom ne može se kompenzovati skraćenje vegetacije zbog kasne setve.
Setvom u decembru, ili čak u januaru, ozima pšenica se dovodi u poziciju jare pšenice. Ona će vrlo usporeno nicati, 30-50 dana, dok ne nakupi 120-130 stepeni potrebnih za te procese. Zatim joj ostaje četiri meseca (mart-jun) da formira prinos. Skraćivanje vegetacije znači smanjivanje vremena za stvaranje organske materije. Sve fenološke faze u kasnijoj setvi traju kraće zbog čega biljka ne može da formira visoki potencijal za prinos. Razlika u vremenu setve od 60 dana (5. oktobar i 5. decembar) se u fazi pune zrelosti svede na svega pet-šest dana. Umesto da puna vegetacija traje 260-280 dana (u prosečnoj godini) kod optimalnih rokova, svodi se na 180 do 220 dana. Biljke zasejane na vreme, formiraju primarni korenov sistem već u jesen do dubine 50-70 centimetara. Na kraju faze bokorenja njihov koren dostiže dubinu oko 100 centimetara. Kasno zasejani usevi nemaju tu mogućnost. Koren ostaje plići, bez mogućnosti da koristi vodu i hraniva iz slojeva 60-100 centimetara. Biljke iz kasnih rokova formiraju niže stablo, s manjom lisnom površinom, pa im je i kapacitet za fotosintezu manji.
Uticaj niskih temperatura najnepovoljnije će se odražavati na biljke koje imaju dva lista. One nisu formirale čvor bokorenja, a istrošile su sve rezerve hrane iz semena. Biljke u fazi bokorenja ili u fazi klijanja i nicanja mogu podneti veoma niske temperature bez značajnijih šteta. “S obzirom na to da period od setve do nicanja u kasnijim rokovima traje 25- 50 dana, u zavisnosti od temperature i snežnog pokrivača, takve biljke su duže izložene štetočinama, pa i prouzrokovačima bolesti koji vrebaju u zemljištu. Njima će se morati posvetiti veća pažnja u proleće. One su i manje konkurentne korovima, jer imaju za 15 do 20 centimetara manju visinu kao posledice kasne setve.
Mnogo češto se dešava da su kod kasno zasejanih useva potrebne I češće intervencije proizvođača. Pošto su takvi usevi niži u porastu, korovi imaju više prostora i svetlosti za sopstveni razvoj. Zato su potrebne dve zaštite od korova. Treba računati i na slabiju otpornost prema patogenima kod kasno zasejanih useva, pošto se klijanac u toku nicanja duže zadržava u zemljištu. Takodje je prihranjivanje potrebno podeliti u dva-tri obroka,a količine potrebnog azota izračunaće se na osnovu N-min metode, pojedinačnog stanja svake parcele, sortimenta pšenice i mnogih drugih činilaca.
Dosadašnji tok jesenje setve poprima sve više elemente neizvesnosti.
Kod zakasnelih rokova, za setvu treba sejati sorte tolerantne na rok setve. Količina semena po jedinici površine se povećava za svakih desetak dana kašnjenja tako što treba povećavati setvenu normu za 10%.
Za sve proizvođače koji iz bilo kojih razloga setvu moraju da obave u decemnbru preporučuju se fakultativne sorte pšenice Nevesinjka, Venera i druge, koje mogu da se seju i do početka februara i da daju dobar prinos. Ove zime treba više pažnje posvetiti tekućoj setvi kako proizvođače motivisati da se pridržavaju svih agrotehničkih preporuka.
Najranije zasejana i ponikla pšenica (i ječam) ima treći list u formiranju. Ostali usevi su u fazama od klijanja semena do drugog lista. Nicanje je neujednačeno, ali se može konstatovati da je priprema zemljišta bila dosta loša i da na većini njiva nije obavljeno valjanje posle setve

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.496 sekundi