Gajenje ozimog stočnog graška i grahorice

Više
30 sep 2018 21:38 #34516 od Gavrilović Vladica
Gavrilović Vladica je napravio novu temu: Gajenje ozimog stočnog graška i grahorice
Obe vrste se uglavnom koriste u obliku zelene krme, mada je moguće i spravljanje sena i silaže. Zbog kvalitetnog hemijskog sastava suve materije predstavljaju veoma vrednu komponentu u ishrani svih vrsta i kategorija domaćih životinja. Grašak i grahorica su odličan predusev za sve gajenje biljke osim za leguminoze. Nakon kosidbe ozimog graška i grahorice zemljište ostaje u povoljnom strukturnom stanju i ima dovoljno vremena za obavljanje svih vrsta obrade i pripreme za setvu narednog useva.
Osnovna obrada zemljišta zemljišta za ozimi grašak i grahoricu obavlja se na isti način kao i za ozimu pšenicu. Predsetvena priprema treba da obezbedi dobru poravnatost zemljišta, jer to dovodi do ravnomernog rasporeda semena i lakše i kvalitetnije kosidbe. Stočni grašak najbolje rezultate postiže na plodnim i dubokim zemljištima, mada dobro uspeva i na peskovitim i ilovastim zemljištima.
Pravovremena upotreba mineralnih đubriva u odgovarajućoj dozi bitno utiče na postizanje visokih prinosa i u najvećoj meri zavisi od zahteva biljaka. Iskustvene norme su oko 45 kilograma azota i po 60-80 kilograma fosfora i kalijuma po hektaru i obično se unose tokom predsetvene pripreme zemljišta.
Ozimi stočni grašak i grahoricu treba sejati tokom druge plovine septembra ili početkom oktobra, žitnim sejalicama, uz međuredni razmak 12,5 santimetara i na dubinu između četiri i pet santimetara. Na taj način biljke ulaze u zimski period dobro pripremljene. Stočni grašak i grahorica mogu da se gaje kao čist usev ili u smeši sa strnim žitima. U prvom slučaju potrebna količina semena za setvu iznosi oko 150 kilograma graška i 120 kilograma grahorice po hektaru. Setva graška ili grahorice sa strninama izaziva manje poleganje graška i kvalitetniji prinos zelene mase. U tom slučaju navedenoj količini semena graška ili grahorice potrebno je dodati između 30 i 35 kilograma najčešće ovsa, ječma ili pšenice.
Obavezna mera nakon setve je valjanje, jer se na taj način izaziva kretanje vode iz dubljeg u plići deo oraničnog sloja zemljišta u kome se nalazi seme.
Ako se usev gaji za zelenu krmu, treba ga kositi onda kada počne obrazovanje prvih mahuna, a ako se grašak i grahorica seju sa strnim žitima, ne treba da dođe do njihovog klasanja ili metličenja. Najbolji kvalitet sena obezbeđuje se košenjem tokom punog cvetanja i nalivanja donjih mahuna, odnosno klasanja i metličenja, ali ne i cvetanja strnina. Kosidba graška i grahorice u vreme punog obrazovanja mahuna, kada je sadržaj proteina najviši, namenjena je spravljanju silaže.
Ozimi grašak postiže prinose 40-60 tona zelene krme po hektaru, odnosno između 8-12 tona sena po hektaru uz oko 20 odsto proteina u suvoj materiji. Prinosi zelene krme ozime grahorice iznose 30-50 tona zelene krme po hektaru i 8-12 tona sena odličnog kvaliteta.
PSSS Negotin, Vladica Gavrilović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.443 sekundi