Rezultati prinosa završene žetve pšenice

Više
10 avg 2018 09:16 #33930 od Stanković Saša
Stanković Saša je napravio novu temu: Rezultati prinosa završene žetve pšenice
Na treitoriji nišavskog okruga žetva ozimih strnih žita završena je krajem predhodne nedelje. Žetva nikad ranije počela i nikad se kasnije nije završila. Protekla žetva spada u jednu od najtežih i najdužih žetvi.
U protekloj sezoni posejano je 15-20% više pšenice od višegodišnjeg proseka. Pšenica je kao retko kad obećavala odlične rezultate prinosa, znatno iznad višegodišnjeg proseka. Sve je bilo idealno do klasanja i cvetanja kad su padavine i uslovi povoljni za razvoj bolesti, posebno fuzarijuma klasa, septorije lista zastavičara i kasnije pepelnice i lisne rđe, značajno uticale na pad prinosa. Po ko zna koji put se pokazalo da treba uložiti u zaštitu od biljnih bolesti, u početku vlatanja i u klasanju. Već nekoliko godina za redom bolesti ugrožavaju visinu i kvalitet prinosa. Prosek prinosa na teritoriji nišavskog okruga je oko 3,2 t/ha pšenice i oko 3,5t/ha ječma i tritikalea. Prinosi za oko 15-20 % ispod višegodišnjeg proseka a za 35-40% ispod očekivanja. Pojedini proizvođači uspešno su zaštitili svoje useve od pomenutih bolesti i uz primenu potrebnih agrotehničkih mera ostvarili odlične prinose. Na pojedinim parcelama, na kojima je proizvodnja pšenice praćena potrebnim agrotehničkim merama, zaštitom od biljnih bolesti i štetočina, postignuti su prinosi i do 7,5-9t/ha. Ove površine uglavnom su posejane na početku optimalnog roka setve, blagovremeno sazrele i blagovremeno požnjevene uz sačuvan kvalitet zrna. Većina proizvođača nije primenila adekvatne agrotehničke mere i mere zaštite od bolesti. te su izostali očekivani rezultati prinosa.
Žetva počela 20-25 dana ranije nego uobičajeno. Počelo se sa žetvom ječma polovinom juna, kada je pšenica bila pri kraju zrelosti a na nekim parcelama već i zrela. Međutim nije ni počela žetva pšenice a krenuo je period kiša, period sa puno obilnih padavina jakog intenziteta. Na nekim područjima oluje, grad, veliki intenzitet kiše, u trajanju od više od mesec dana, što je napravilo ogromnu štetu usevima ozimih strnih žita. Na nekim parcelama štete od grada kretale su se od 20-40%. Zbog oluja i poleganja mnogi usevi nisu ni mogli da se pokupe kako treba, a na nekim parcelama sa takvom štetom odustalo se od žetve. Na nekim područjima palo je i preko 150mm za nekoliko sati pa su usevi u potpunosti uništeni. Najveći deo useva koji imali su štetu, u smislu lomljenja klasova, osipanja zrna i pada kvaliteta roda. Procena je da se šteta kretala od 15-20%. Sem svih ovih nepogoda period kiše i nepovoljnog vremena dugo je trajao i klas se teško prosušivao, žetva odlagana i nastupilo je proklijavanje zrna na klasu, pa i čitavog klasa. Žetva je završena tek krajem prošle nedlje. Po obavljenoj žetvi nastupio je problem sa uskladištenjem požnjevenog roda, dosušivanjem i prijemom takve robe u mlinovima. Sa odmicanjem žetve problemi su se povećavali. Povećana vlaga, smanjen hektolitar od predviđenog za otkup pšenice, pojava manjeg ili većeg stepena proklijalih zrna, sve su to bili prateći problemi ovogodišnjeg roda pšenice. Otkupljivači pšenice uglavnom nisu smeli da otkupljuju takvu rod, pa su brojni proizvođači i vraćani sa otkupnih mesta. Rod je bio znatno ispod granica propisanog kvaliteta. Cena smanjivana prema kvalitetu, a veći deo roda odlazio za potrebe stočne hrane.. Površine pod pšenicom bile veće, očekivanja takođe, a veliki i problemi, sa plasmanom uz veće dodatne troškove sušenja i skladištenja. Kolika je materijalna šteta od neostvarenih prinosa i neostvarene dobiti? Možemo li se nadati da posle dve vrlo nepovoljne sezone u ratarstvu, prošle sušne godine i katastrofalnog roda kukuruza i ove vrlo vlažne i katastrofalnog roda pšenice, naši ratari i stočari mogu opet posejati pšenicu s jeseni s odgovarajućim agrotehničkim merama u proizvodnji? Koliko će očekivanje odličnog roda kukuruza i nada za boljom cenom, popraviti stanje u našem ratarstvu? Iz godine u godinu u proizvodnji pšenice pada kvalitet upotrebljenog semena, kvalitet primenjene agrotehnike, odnosno najvažnije kvalitet obavljenog đubrenja. Primena predviđenih agrotehničkih mera, kvalitetnog semena, pravovremene i kvalitetne setve, adekvatna primena đubriva u mineralnoj ishrani pšenice, sve su to faktori bez kojih nema željenih rezultata, ni očekivanog prinosa ni kvaliteta. Takođe bez primene adekvatnih mera zaštite u predviđenim fenofazama razvoja pšenice nema očekivanih prinosa. Bolje je posejati manje površine a potrebnim većim ulaganjima dobiti vrhunske prinose jer će oni biti kvalitetniji i bolje cene po jedinici proizvoda.
dr.Saša Stanković

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.428 sekundi