Đubrenje kukuruza-Vladica Stefanović

Više
01 dec 2017 08:18 #30824 od Stefanović Vladica
Stefanović Vladica je napravio novu temu: Đubrenje kukuruza-Vladica Stefanović
Đubrenje kukuruza

Svakako da će se najtacnije i najekonomicnije djubrenje za svaku kulturu dobiti na bazi rezultata agrohemisjke analize zemljišta i preporuke strucnjaka. U svakoj lokalnoj poljoprivrednoj stanici mozete izvršiti besplatno ispitivanje zemljišta na osnovne hranjljive elemente azot (N), fosfor (P2O5) i kalijum (K2O) i dobiti preporuku za djubrenje kultura koje gajite kao i uputstvo za uzimanje uzoraka zemljišta.
Formiranje prinosa zrna, zdravstveno stanje biljaka i otpornost na stresne uslove u proizvodnji nam najviše zavise upravo od ova tri nabrojana makroelementa mineralne ishrane biljaka. Oni snazno pojedinacno i zajedno u harmonicnom odnosu deluje na povećanje prinosa.
Azot je najvazniji elemenat i on je element porasta. Fosfor utice narazvoj korenovog sistema, ima uticaja na povecanje otpornosti prema bolestima, bolje formiranje generativnih organa i pozitivno utice na rast i razvice. Kalijum povoljno utice na otpornost prema susi i bolestima.


Azot se smatra dobro pokretljivim elementom u zemljištu, mada napominjemo da je potrebno da padne 500 litara vode po kvadratnom metru da bi se azot spustio na dubinu od 1,5 metra. Toliko otprilike padne tokom cele godine u našim uslovima. I sa 1,5 metara dubine usevi mogu koristiti azot, posebno kukuruz ciji koren doseze i do dubine od 2 metra. Druga je stvar ako su zemljišta nagnuta ili preti opasnost od visokih podzemnih voda gde moze doći do ispiranja azota u dublje slojeve i njegovog trajnog gubitka za biljke.
Azot se u mineralnim djubrivima moze nalaziti u nitratnom, amonijacnom (Urea), amonijacno-nitratnom (KAN i AN) i amidnom obliku. Biljke najbolje usvajaju nitratni oblik azota u toku vegetacije.
Fosfor i kalijum se slabo kreću u zemljištu pa se pri osnovnoj obradi unose u ceo oranicni sloj gde ulaze u zemljišni rastvor odakle bivaju korišteni korenovim sistemom biljaka.
Za naše proizvodjace koji nisu stigli da urade analizu zemljišta daćemo jednu uopštenu preporuku za djubrenje kukuruza uz napomenu da ovu preporuku treba uzeti sa rezervom i prilagoditi Vašim konkretnim uslovima, tipu zemljišta, klimi, predkulturi, obradi itd.
Sa odgovarajućom kolicinom poznjevenog suvog zrna i zetvenih ostataka kukuruz iznosi sledeće kolicine osnovnih hranljivih elemenata, na prosecno obezbedjenim zemljištima:
Ostvaren prinos
zrna (t/ha) Kolicina iznetih hranljivih elemenata (kg)
N P2O5 K2O
1 18 8 14
5 90 40 70
10 180 80 140
Znaci za navedene prinosa zrna kukuruzu treba obezbediti i date odgovarajuće kolicine osnovnih hranljivih elemenata koje biljci treba da budu dostupne u toku vegetacije. Jedan deo ovih kolicina se vec nalazi u zemljištu ili ce postati dostupan biljci u toku vegetacije. To su kolicine koje nastaju uglavnom mineralizacijom prethodno zaoranih zetvenih ostataka, preostale kolicine od djubrenja prethodne kulture i prirodne rezerve zemljišta. Onu razliku koja nam nedostaje moramo dodati u vidu organskih djubriva (stajnjaka) ili mineralnih (veštackih) djubriva.
Djubrenje stajnjakom vršiti obavezno u jesen i zaorati ga odmah nakon iznošenja na parcelu. Treba racunati da hranjljivi efekat dobrog stajnjaka traje od 3 - 4 godine u zavisnosti od tipa zemljišta i klimatskih uslova. Pored uticaja na povećanje sadrzaja hranjljivih materija u zemljištu, stajnjak povećava sadrzaj humusa i mikrobiološku aktivnost u zemljištu, njegovu strukturu, a time i vodni, vazdušni i toplotni rezim zemljišta. Podela prema kolicini unetog stanjaka: slabo djubrenje do 15t/ha, srednje 15 - 25t/ha i preko 25t/ha je jako djubrenje.
Ako se zaoravaju zetveni ostataci zaorati i najmanje 50kg/ha uree da bi se izbegla pojava azotne depresije.
Za prinos od 10t/ha suvog zrna na prosecno obezbedjenim zemljištima treba uneti u vidu mineralnih djubriva sledeće kolicine osnovnih hranljivih elemenata:
• AZOT (N) 120-150 kg/ha
• FOSFOR (P2O5) 80-120kg/ha
• KALIJUM (K2O) 60-110kg/ha
Ako se kukuruz gaji posle lucerke, deteline, soje ili neke druge leguminoze moze se smanjiti kolicina unetog azota jer ove kulture obogacuju zemljište pomenutim hranjljivim elementom.
Ukoliko se kukuruz gaji u uslovima navodnjavanja kolicina azota se moze povecati i na 180kg/ha, ne samo zbog vecih prinosa zrna u uslovima navodnjavanja nego i zbog povećanog ispiranja azota u dublje slojeve zemljišta.
Posebnu paznju treba posvetiti vremenu unošenja pojedinih vrsta djubriva u zemljište da bi hranjljivi elementi bili dostupni biljkama u pravo vreme. I ako se kod višefaznog djubrenja hranjivi elementi ravnomernije rasporedjuju u sloju do 30 cm dubine, ipak naša iskustva govore da manji uticaj na prinos ima nacin nego uneta kolicina djubriva. Zbog racionalnosti upotrebe djubriva preporucujemo djubrenje u dve faze, pod zimsku brazdu bi trebalo uneti celokupne kolicine fosfora (P2O5) i kalijuma (K2O) kroz djubriva kao što su N:P:K 10:20:30, N:P:K 8:16:24, N:P:K 15:15:15 i sl. i 1/3 do plovine azota (N), zbog raspolozivih formulacija djubriva na našem trzištu.
Preostalu kolicinu azota (N) treba uneti predsetveno djubrenjem ureom!
Dopunska prihrana useva kukuruza se moze obavljati KAN-om ili AN-om. Prihrana se vrši u ranim fazama rasta biljaka (3-7 listova) i najbolje je istovremeno sa medjurednom kultivacijom. Kolicine mogu biti razlicite u zavisnosti od prethodno unetih kolicina azota, stanja useva, vremenskih prilika itd.
Vladica Stefanović
PSSS Negotin

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.469 sekundi