Značaj plodoreda u ratarskoj proizvodnji - PSSS Leskovac

Više
21 nov 2017 11:25 #30724 od Stojiljković Jelena
Stojiljković Jelena je napravio novu temu: Značaj plodoreda u ratarskoj proizvodnji - PSSS Leskovac
Uspešna organizaciju ratarske proizvodnje na gazdinstvu podrazumeva i obavezno planiranje i primenu plodoreda. Danas, u uslovima intenzivne proizvodnje skoro da nema klasične monokulture, već se primenjuje kratkotrajna monokultura.
Plodored predstavlja jednu od najznačajnih agrotehničkih i preventivnih mera u zaštiti ratarskih kultura od prouzrokovača bolesti, štetočina i korova.
Monokultura predstavlja sistem proizvodnje nekog useva na jednoj parceli duži niz godina. Na našem području u monokulturi se najčešće proizvode kukuruz i pšenica i može da traje do pet godina.
Primena plodoreda na određenoj površini ima pozitivan uticaj na strukturu zemljišta i sastav hranljivih materija u njemu. Način obrade i đubrenja zemljišta pri gajenju različitih useva utiče na poboljšavanje njegove strukture i održavanja balansa najvažnijih hranljivih elemenata. Pri monokulturi, odnosno gajenju samo jednog useva tokom više godina, dolazi do narušavanja strukture zemljišta i pojave manjka pojedinih hraniva koje taj usev najviše troši. Brojnim istraživanjima je utvrđena tendencija neprekidnog smanjivanja prinosa svih useva kada se oni gaje u monokulturi, naročito ako izostane odgovarajuća priprema zemljišta, đubrenje i zaštita. Gajenjem u monokulturi pojedine biljke različito reaguju a najosetljivije su: šećerna repa, suncokret, lan, pa se ove kulture u monokulturi vrlo retko gaje, već se preporučuje da one dođu na istoj parceli tek nakon nekoliko godina.
Izbor preduseva zavisi od bioloških osobina biljaka, sklonosti ka istim bolestima i štetočinama i potrebe za obradom. Preporuka je da biljke koje su osetljive na iste bolesti i štetočine treba razdvojiti u dužem vremenskom periodu.
U plodoredu treba voditi računa i o smenjivanju kultura koje zahtevaju dublju sa onima koje zahtevaju pliću obradu zemljišta. Izbor preduseva zavisi od bioloških osobina biljaka, sklonosti ka istim patogenima i potrebe za obradom. Obično se smenjuju ratarske kulture sa dubokim korenovim sistemom sa onima koje imaju manje razvijen koren, takođe treba smenjivati biljke koje se gaje u gustom sklopu sa biljkama koje se gaje u ređem sklopu zasada.
Primer dobrih preduseva za pojedine ratarske kulture može biti od velike koristi ratarima prilikom organizacije proizvodnje na gazdinstvu. Izbor ratarske kulture uvek treba prilagoditi situaciji na terenu i proizvodnim uslovima.
Za pšenicu su dobri predusevi grašak, soja, lucerka, suncokret i kukuruz. Soji kao predusev pogoduju strna žita i kukuruz. Za kukuruz dobre predkulture su grašak, soja i strna žita. Suncokretu kao predkulture odgovaraju kukuruz i stna žita.

Jelena Stojiljković

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.371 sekundi