Proizvodnja industrijske konoplje

Više
31 okt 2017 10:17 #30559 od Gavrilović Vladica
Gavrilović Vladica je napravio novu temu: Proizvodnja industrijske konoplje
Usled proizvodnje na relativno malim površinama, konoplja se po pravilu ne gaji u specifičnim konopljarskim plodoredima. To je biljna vrsta koja podnosi češće vraćanje na istu parcelu, odnosno uz upotrebu stajnjaka može se gajiti i u monokulturi dve do tri godine bez značajnijeg smanjenja prinosa.U tom slučaju, pored obilnijeg đubrenja, treba obratiti veću pažnju i na pojavu štetočina, pre svega na konopljin buvač.
Konoplja nema posebnih prohteva za predusevom, jedino je potrebno da zemljište bude u dobroj kondiciji, sa dovoljnim količinama hranjivih materija i dovoljnim količinama vlage. Uspešno se gaji iza različitih preduseva, a među najbolje spadaju jednogodišnje leguminoze i strna žita. U godinama sa dovoljno padavina lucerka i šećerna repa su dobri preduseva, ali u sušnim mogu biti veoma nepovoljni. U praksi se konoplja najčešće gaji nakon strnih žita, nakon kojih ostaje dovoljno vremena za blagovremenu i kvalitetnu obradu zemljišta.
Priprema zemljišta
Konoplja ima velike zahteve prema obradi zemljišta, što proizilazi iz njenih bioloških osobina – formiranja velikog prinosa nadzemne mase u kratkom periodu i relativno slabije razvijenog korenovog sistema. U zavisnosti od preduseva i tipa zemljišta, biraju se metodi obrade kojima se omogućava pravovremena i kvalitetna inkorporacija đubriva, čuva vlaga i stvara idealna struktura zemljišta.
Za konoplju se osnovna obrada izvodi na veću dubinu nego za većinu ratarskih kultura. U zavisnosti od tipa zemljišta, odnosno dubine humusno akumulativnog sloja zemljišta, dubina osnovne obrade iznosi od 25 cm do 50 cm. Povećana dubina osnovne obrade uz unošenje organskih đubriva pozitivno utiče na mikrobiološku aktivnost, vodni i vazdušni režim zemljišta, bolji razvoj korenovog sistema i povećanje prinosa. Iza ranih i srednjeranih preduseva poput strnih žita, osnovna obrada započinje neposredno po skidanju useva ljuštenjem strništa, a završava se krajem leta ili početkom jeseni na punu dubinu. Iza kasnih preduseva osnovna obrada se obavlja na punu dubinu, neposredno posle njihovog skidanja.
Predsetvenu pripremu zemljišta za konoplju treba izvesti veoma kvalitetno. Zemljište nakon pripreme mora biti ravno, bez korova, mrvičaste strukture, jer se samo tako obezbeđuje ujednačeno nicanje porasta. Najčešće se izvode dva prohoda, pri čemu prvi predstavlja zatvaranje brazde neposredno nakon zime, a drugi priprema setvospremačima pred samu setvu. Ukoliko se pred setvu primenjuju mineralna đubriva, ona treba da budu rasturena ravnomerno po celoj parceli, tako da se prilikom predsetvene pripreme setvospremačima inkorporiraju na dubinu setve. Dubina predsetvene pripreme zemljišta ne bi trebalo da je veća od dubine setve.
Đubrenje konoplje
Za proizvodnju velike nadzemne biomase konoplji trebaju relativno velike količne biljnih hraniva. Potrebne količine hraniva se najrealnije mogu odrediti na osnovu analize zemljišta. Prilikom određivanja količine đubriva treba uzeti u obzir činjenicu da se od ukupno aplikovanog đubriva od strane biljaka ne iskoristi sve, već da se jedan deo ispira u dublje slojeve, a jedan deo ostaje neiskorišćen u zemljištu.
Kod đubrenja konoplje azotom treba voditi računa da su količine koje u potpunosti zadovoljavaju potrebe biljaka 80-100 kg/ha čistog azota, koji se primenjuje 2/3 u jesen a 1/3 u proleće sa predsetvenom pripremom zemljišta. Potrebne količine fosfora i kalijuma određuju se na osnovu analize zemljišta, orjentaciono je potrebno oko 120 kg P i oko 200 kg K. Konoplja izuzetno dobro reaguje na đubrenje stajnjakom, tako da gde postoje mogućnosti preporučuje se primena 20-40 t pregorelog stajnjaka po hektaru.
U uslovima prosečne snabdevenosti zemljišta hranivima i ukoliko nije vršena analiza zemljišta, preporuka đubrenja obuhvata primenu 400 kg ha NPK 15:15:15 u jesen pred osnovnu obradu i 250 kg ha KAN predsetveno.
Setva konoplje
Sa setvom konoplje može da se počne veoma rano, često već krajem marta. Ukoliko se konoplja gaji radi vlakna ili cveta, preporučuje se upravo setva do polovine aprila, čime žetva stiže polovinom avgusta. Ukoliko je glavni razlog proizvodnje zrno, optimalno vreme setve je kraj aprila do kraja maja. Kasnija setva nakon prvog maja se preporučuje ukoliko se konoplja seje radi zrna žitnom sejalicom na međuredni razmak 25 cm. Određivanje optimalnog termina setve i setvene norme je od izuzetnog značaja jer se na taj način utiče na porast i dimenzije biljaka koje su u uslovima rane ili retke setve izuzetno visoke i robusne.Sa smanjivanjem životnog prostora za svaku biljku u gustoj setvi ili sa kasnijom setvom porast je niži, a biljke manje debljine. Dubina setve konoplje ne bi smela prelaziti 3 cm jer se u suprotnom dobija neujednačeno nicanje i neujednačena visina porasta. Kasnije iznikle biljke usled nedostatka životnog prostora često uginu ili su zakržljale.
Nega useva konoplje tokom vegetacije
Ukoliko se konoplja seje gusto na međuredni razmak 12,5 cm ili 25 cm, ulazak mehanizacijomu parcelu nije potreban zbog toga što gust usev uspešno uguši korov. U ovakvom usevu su biljke tanke i relativno visoke sa kratkim granama u gornjoj četvrtini stabla. Pri širokorednoj setvi pneumatskom sejalicom na 50 cm ili 70 cm potrebno je izvršiti bar jedno međuredno špartanje radi uništavanja korova i poboljšanja vazdušnog režima zemljišta u zoni korena biljaka. Špartanje treba obaviti do faze kada mehanizacija neće oštetiti biljke.
Ukoliko je setva u široke redove potrebno je izvršiti „pinciranje“, odnosno odsecanje vrhova kada su biljke visine 30-50 cm. Pinciranje se vrši na taj način što se porast jednostavno „pokosi“ podignutom traktorskom kosom tako da se skinu samo vrhovi biljaka. Na ovaj način se potencira grananje i na svakoj biljci se dobije 2-6 produktivnih grana. Ovom operacijom se bez smanjenja prinosa cveta ili zrna postiže manja visina biljaka, grane su tanje i lakše za žetvu.
Žetva konoplje
Prinos stabla je veći ukoliko je žetva veoma rana. Sa sazrevanjem zrna prinos stabla polako opada, dok prinos vlakna ostaje stabilan, tako da je procenat vlakna malo veći u kasnijim žetvama. U našim uslovima je sredina avgusta optimalno vreme početka žetve konoplje za vlakno.
Kod konoplje za vlakno se žetva obavlja traktorskim kosačicama koje su preuređene tako da su zaštićeni svi rotirajući delovi, izrađeni su usmerivači za bolje sprovođenje pokošenih biljaka do razboja i postavljeno sedište za pomoćnog radnika.
Pokošena masa se najmanje dva puta na parceli prevrće da bi se dobro osušila. Osušeno stablo se balira u četvrtaste ili rol bale.
Kod zrna je prinos veći sa kasnijom žetvom, tako da je optimalno vreme žetve u ovom slučaju otprilike 40 dana nakon punog cvetanja biljaka, odnosno polovina septembra. Žetva treba da bude izvršena tokom 4-5 dana oko optimalnog datuma zrelosti zrna.
S obzirom da pri žetvi zrna kombajnom velika količina biljnog materijala mora da prođe kroz mašinu, skidaju se samo vrhovi biljaka sa zrnom tako što se kosi na što je moguće većoj visini stabla. Kombajn treba prilagoditi tako da dolazi do što manjeg oštećenja zrna (obrtaji bubnja do 350 po min).
U našim uslovima su postizani prinosi industrijske konoplje pri primeni adekvatne agrotehnike zrna do 1000 kg/ha i prinosi stabla do 10 t/ha. Sadržaj ulja u zrnu je oko 30%, a sadržaj vlakna u stablu oko 30%.
Proizvodnja industrijske konoplje je u Srbiji dozvoljena, ali se mora prijaviti Ministarstvu poljoprivrede. Sve informacije vezane za prijavljivanje proizvodnje se mogu naći u Pravilniku o uslovima gajenja industrijske konoplje, koji se može naći na vebsajtu Ministarstva poljoprivrede.
( Izvor podataka Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad)
PSSS Negotin, Vladica Gavrilović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.406 sekundi