NEGA USEVA OZIMIH STRNIH ŽITA U ZIMSKOM PERIODU

Više
23 dec 2010 08:42 #29049 od Stojković-Jevtić Snežana
Stojković-Jevtić Snežana je napravio novu temu: NEGA USEVA OZIMIH STRNIH ŽITA U ZIMSKOM PERIODU
Posle nicanja i jesenjeg razvoja usevi ozimih strnih žita ulaze u zimu u toku koje su izloženi štetnom uticaju zimskih nepogoda (niske temperature, podlubljivanje, ledena kora, voda). Usled ovih nepogoda mogu nastati razne štete: izmrzavanje, ugušivanje, čupanje, truljenje itd. Stoga se primenjuju razne mere u toku zime da bi se sprečile ili bar umanjile posledice ovih pojava. Da bi se sprečilo podlubljivanje treba blagovremeno izvršiti obradu zemljišta i setvu.U cilju sprečavanja čupanja mladih biljaka preporučuje se valjanje zemljišta pre setve, blagovremena i dublja setva a zatim i valjanje useva u proleće. Ugušivanje biljaka može nastati usled:suvišne vode, debelog snežnog pokrivača koji je pao na nezamrzlu zemlju i formiranja ledene kore. Da bi se sprečilo ugušivanje potrebno je izvršiti valjanje snega glatkim valjcima i to u vreme kada se sneg ne lepi na valjak. Ispod zbijenog snega zemlja se brzo zamrzava, te biljke obustavljaju svoju životnu delatnost (intenzivno disanje) i tako izbegavaju ugušivanje. Ugušivanje usled suvišne vode je posledica nedostatka kiseonika. Naročito su biljke osetljive rano u proleće. Povećana temperatura ubrzava, dok niska zadržava ubitačno dejstvo vode koja je potopila biljke. U borbi sa ovom pojavom potrebno je sprovesti sve mere koje omogućavaju brzo oticanje suvišne vode: kopanje kanala, povlačenje brazda za oceđivanje suvišne vode i dr. Ugušivanje od ledene kore je posledica dejstva niza faktora koji negativno utiču na biljku pod ledenom korom. Ledena kora se obrazuje na dva načina: u vidu takozvane viseće i u vidu ležeće ledene kore. Viseća ledena kora je kada se između ledene kore i površine zemljišta nalazi deblji ili tanji sloj snega. Ukoliko je zemljište zamrzlo pre nego što je pao sneg, a obrazovana viseća ledena kora krajem zime ili rano u proleće, tada se može desiti da se pod dejstvom sunčevih zraka temperatura ispod leda povisi što izaziva prevremeno buđenje biljaka, njihovu veću životnu aktivnost i trošenje rezerve šećera, te konačno nastupa iscrpljenost. Borba sa visećom ledenom korom u navedenom slučaju izvodi se valjanjem teškim zvezdastim valjcima ili prelaskom traktora guseničara na svakih 10 -15 metara. U izvesnim godinama, mada veoma retko, javlja se u našim uslovima ležeća ledena kora. Pojava ove kore je moguća u rejonima sa malo snega, ili bez snega. Ona nastaje ili kada posle otopljenja (pri kome su padale obilne kiše) nastupi jak mraz, ili pak kada posle naglog topljenja snega (pri čemu je ostala voda na površini zemljišta) dođe do naglog zamrzavanja. Ukoliko ovako formirana ledena kora ostane duže, dolazi do ugušivanja biljaka. Ugušivanje u ovom slučaju nastupa usled nedostatka kiseonika. Zatim, obrazovana ležeća ledena kora zahvatajući površinski sloj zemljišta deluje na podlubljivanje, usled čega nastupaju napred opisane posledice (čupanje). Pored toga biljke pod ležećom ledenom korom propadaju i usled dejstva leda (ledene kore) na biljna tkiva. Ako na ležeću ledena koru padne debeo snežni pokrivač ledena kora brzo iščezava ne pričinjavajući štete usevu. U borbi sa ležećom korom ne smeju se upotrebiti valjci i traktori usled znatnih šteta koje mogu ove mašine pričiniti, već se za ubrzavanje njenog otapanja koriste razna sredstva: treset, zgoreli stajnjak, kompost i dr. Tamna masa komposta, treseta i dr. u količini 1 t / ha u vidu tankog sloja, dobro upija tople sunčeve zrake, brzo se zagreva i ubrzava topljenje leda. Izmrzavanje se javlja kao posledica neposrednog dejstava jakog mraza, u slučajevima kada usev nije pokriven snežnim pokrivačem. Ova je pojava naročito česta u krajevima sa malo snega u toku zime pri golomrazici na – 15 i nižim temperaturama. Osetljivost ozimih useva na izmrzavanje zavisi od sorte, od dubine ležanja čvora bokorenja, stepena kaljenja od toga da li je na početku ili na kraju zime često smenjivanje toplog i hladnog vremena, od duvanja vetrova za vreme golomrazice. U borbi protiv izmrzavanja preporučuje se: gajenje sorata otpornih prema izmrzavanju, zatim đubrenje uopšte, a naročito fosfornim đubrivima, blagovremena i na određenu dubinu setva i eventualno podizanje prepreka za zadržavanje snega(šumski pojasevi i dr.)

Snežana Stojković-Jevtić, dipl.ing.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.504 sekundi