Sistem đubrenja u organskoj proizvodnji

Više
26 dec 2011 08:25 #28974 od Jerinić Svetlana
Jerinić Svetlana je napravio novu temu: Sistem đubrenja u organskoj proizvodnji
Obzirom da u našoj zemlji nedostaju đubriva namenjena isključivo za organsku proizvodnju, đubrenje predstavlja najdelikatniji deo organske proizvodnje. Đubrenje se mora vršiti u skladu sa plodnošću zemljišta i sa vrstom organske proizvodnje.
Osnovu đubrenja u organskoj proizvodnji predstavljaju organska đubriva. Od organskih đubriva mogu se koristiti stajnjak, osoka, kompost, treset, glistenjak, zelenišno đubrivo. Poželjno je da ta đubriva potiču sa sopstvenog gazdinstva. U poslednje vreme na našem tržištu mogu se naći tečna organska đubriva na bazi huminskih i fulvo kiselina, obogaćena makro i mikroelementima.
Najveću pažnju u organskoj proizvodnji treba posvetiti azotu, kao nosiocu prinosa. Prema Zakonu o organskoj proizvodnji dozvoljena količina čistig azota koja se tokom jedne godine može uneti u zemljište iznosi 170 kg/ha. Najveći deo azota obezbeđuje se unošenjem stajnjaka ili zelenišnim đubrenjem.
U organskoj proizvodnji dozvoljena je primena đubriva mineralnog porekla u kojima hraniva nisu direktno pristupačna već moraju pretrpeti neke transformacije kako bi mogle biti usvojene od strane biljaka. Za kalcifikaciju može se koristiti krečnjak, lapor, dolomit, saturacioni mulj.
Fosfor se može biljkama obezbediti unošenjem fosforitnog brašna, Tomasovog fosfata, koštanog brašna. Kalijum se može uneti upotrebom kalijumovih soli- KCl( 40 % i 60 %) ili kalijum- sulfata.
U poslednje vreme kao izvor hraniva za biljku koriste se i mikrobiološki preparati. Njima se unose određene kulture korisnih odabranih sojeva mikroorganizama koji svojim radom treba da doprinesu pripremi biljnih hraniva u zemljištu.
Najzastupljenija su ona na bazi slobodnih azotofksatora ( Azotofiksin i Nitragin). Na tržištu postoje još neka koja su u manjoj upotrebi, kao što su Fosfobaakterin koji oslobađa fosfornu kiselinu iz organskih fosfornih jedinjenja. Mikorizin sdrži odabranu kulturu mikoriznih gljiva koje učestvuju u stvaranju mikoriza na korenu biljaka i boljem snabdevanju biljaka sa biljnim asimilativima. Silikobakter sadrži kulturu silikatnih bakterija koje razaraju alumosilikate i time oslobađaju mobilni kalijum.

dipl. ing. Svetlana Jerinić

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.410 sekundi