Prihrana pšenice

Više
31 dec 2020 21:28 #44130 od Vampovac Zlatko
Vreme je da se razmisli o prvim radovima u narednoj ratarskoj godini-prihrana pšenice.
Nije loše podsetiti se. Potrebe pšenice za hranivima odnosno elementima azotom, fosforom i kalijumom su znatne. Ako smo jesenas odradili šta je trebalo, osnovno đubrenje sa fosforom i kalijumom (sračunato prema agrohemijskim analizama zemljišta), možemo mirno i spokojno sačekati dobro bokorenje ( još samo da je snežnog pokrivača?).
Na osnovu podataka istraživanja, pšenica iznese u proseku za jednu tonu zrna, plus slamu koja nosi to zrno: azota 25 kg , fosfora 10 kg i 30 kg kalijuma.
Azot je kao hranivo od velikog značaja za pšenicu. Učestvuje u izgradnji lisne mase, stabljike, omogućuje pravilno i dobro bokorenje, a samim tim deluje na rast i razviće biljke odnosno na prinos pšenice. Pšenici treba obezbediti azot tokom cele vegetacije. Od predviđene količine azota za određeni prinos treba rasturiti jednu jednu polovinu pre oranja i zaorati, i na taj naćin obezbediti dobro bokorenje. Drugu polovinu predviđenog azota treba dodavati kroz prihranjivanje. Kod lošijeg razvoja biljaka i na lakšim zemljištima (brže ispiranje azota) primenjuju se dva prihranjivanja. Prvo prihranjivanje do kraja marta, sa četvrtinom predviđene količine azota i to UREA-om, a drugo prihranjivanje do kraja aprila četvrtinom azota, đubrivom KAN-om i tada bi moglo da se primeni đubrenje mikroelementima ako za to postoji potreba.
Količine azota koje treba primeniti za visok prinos, u ukupnoj vrednosti treba da budu od 80-100-120 kg/ha. Sa povećanjem količine azota treba biti oprezan, zbog mogučnosti poleganja useva i osipanja zrna, što zavisi od osobina sorti pšenica koje se gaje.
Kod prihranjivanja, a i uopšte kod đubrenja na kiselim zemljištima bez obzira na vreme primene treba izostaviti UREU i uvek primenjivati AN ili KAN.
Sve ovo treba imati u vidu kod određivanje količina đubriva. Pre svega, treba uraditi hemijsku analizu zemljišta i na osnovu toga sračunati optimalne količine đubriva. Na taj način uz manja ulaganja ostvarićemo maksimalne prinose.

Svim poljoprivrednim proizvođačima, savetodavcima, kolegama i onima koji brinu o našoj poljoprivredi i našem zdravlju,
SREĆNA NOVA 2021.g.
Ostanite zdravo!
Savetodavac Zlatko Vampovac, dipl. inž.
PSSS Beograd

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.489 sekundi
Powered by Kunena Forum