Zelenišno đubrenje

Više
30 jun 2020 10:30 #42002 od Stanković Vladimir
Zelenišno đubrenje predstavlja zaoravanje nadzemne mase biljaka koje se namenski gaje kako bi se to zemljište obogatilo humusom i drugim hranjivim materijama, a na taj način se poboljšavaju fizičke i hemijske osobine samog zemljišta. Ovaj vid đubrenja nije toliko zastupljen zbog delimičnog ograničavanja perioda proizvodnje, a pogodan je kako u konvencionalnoj tako i u organskoj proizvodnji.
Usevi pogodni za ovu namenu su oni koji u kratkom vremenskom periodu formiraju veliku biljnu masu i zahvaljujući razvijenom i dubokom korenovom sistemu, usvajaju hranjive materije iz dubljih slojeva zemljišta i premeštaju ih u oranični sloj. Kao rezultat delovanja zelenišnog đubrenja na zemljište može doći do povećanja prinosa narednog i u velikom broju slučajeva i sledećeg useva. Efekat zelenišnog đubriva zavisi od uslova pod kojima se primenjuje.
Kao zelenišno đubrivo najčešće se koriste leguminozne biljke koje mogu da fiksiraju atmosferski azot i prenesu ga u zemljište. Najčešće se koriste detelina, grahorice, stočni grašak, a mogu se koristiti i neleguminozne biljke kao što je facelija, ljulj i uljana repica. Gaje se kao prethodne kulture, međuusevi i naknadne kulture. Zelenišno đubrivo, kao naknadna kultura, seje se u jesen, a to može biti uljana repica, grahorice, deteline. U proleće kao prethodna kultura, može se sejati smeša obične grahorice i jarog ječma,lucerka. Kao međukulture mogu se gajiti facelija, stočni grašak. Najčešće zelenišno đubrenje podrazumeva ukopavanje biljaka u gornji sloj zemljišta, na dubinu od 10 do 15 cm nekoliko nedelja pre korišćenja zemljišta. Zelenišno đubrenje može da se primeni i bez ukopavanja, tako što se biljke samo poseku i ostave da istrule na površini zemljišta.
Zelenišno đubrenje daje bolje efekte kada se primenjuje zajedno sa drugim vrstama đubriva kako organskim (stanjak, kompost) tako i mineralnim. Stajnjak primenjen zajedno sa zelenišnim đubrenjem potpomaže i ubrzava dejstvo zelenišnog đubriva. Unošenjem fosfornih i kalijumovih mineralnih đubriva zajedno sa zelenišnim đubrivom se može postići optimalna količina hraniva u zemljištu.
Povećanje prinosa gajenih useva nakon primene zelenišnog đubrenja je sporo, dok se značajnije povećanje zapaža posle njegove uzastopne primene od nekoliko godina. Ovo vrsta đubrenja je veoma značajna zbog jeftine proizvodnje sa malim ulaganjima rada i zbog nepostojanja trasportnih troškova koje imamo pri đubrenju drugim vrstama organskih đubriva.
Vladimir Stanković, PSSS Negotin

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.312 sekundi
Powered by Kunena Forum