Značaj Humifikacije

Više
31 mar 2020 10:51 #40946 od Stanković Vladimir
Humifikacija predstavlja meru kojom se nadoknađuje količina organske materije u zemljištu. Humifikacija u prirodi traje dugo i u tlu ostaje mali deo korisnog materijala. Bez procesa humifikacije sva zemljišta bi postala neplodna i veliki deo flore bi nestao, zato je njen značaj veoma veliki. Unošenjam organske materije u zemljište dolazimo do toga da se povećava se sadržaj hranjivih materija, a i poboljšavaju se i osobine samog zemljišta. Zemljišta bogata humusom su plodnija. Humifikacijom se olakšava sama obrada zemljišta, a povećava se i propustljivost za vodu i vazduh. Humifikacija se postiže unošenjem organskih đubriva u zemljište kao što su stajnjak, kompost, i zelenišno đubrenje.
Stajnjak predstavlja smešu čvrstih i tečnih ekskremenata životinjskog porekla i prostirke. Količina i sastav proizvedenog stajnjaka zavisi od više faktora. Neki od njih su vrsta i starost stoke, sistem gajenja, ishrana. Đubrenjem stajnjakom zemljištu se vraćaju hranljivi sastojci koji su odnešeni žetvom i berbom. Ako u zemljištu nisu zastupljeni svi sastojci potrebni za ishranu biljaka, ne mogu se dobiti zadovoljavajući prinosi. Stajnjak čini zemljište rastresitim, stvara se prostor za vazduh koji je potreban za rad zemljišnih mikroorganizama. Rastreseno zemljište bolje upija vlagu i bolje je drži. Stajnjak je potrebno unositi u zemljište kada je on dobro zagoreo. Stajnjak star 3 do 4 meseca smatra se za poluizgoreli stajnjak, a nakon šest meseci zagoreli. Potrebno je stajnjak odmah zaorati jer njegova vrednost veoma brzo opada. Vrednost stajnjaka zaoranog jadan dan nakon rasturanja je 70%. Stajnjak ima produženo dejstvo i hraniva koja se nalaze u njemu se postepeno oslobađaju. Dejstvo stajnjaka traje u proseku oko 4 godine.
Proces humifikacije se postiže i unošenjem komposta. Kompost se u principu pravi od otpadaka, kao što su košena trava, slama, grančice, karton, lišće, bajat hleb, papir, ljuske oraha, ostaci od voća i povrća. To je pametan način korišćenja ostataka posle rezidbe, košenja, skupljanja lišća, jer se od otpada dobija vrlo kvalitetetno organsko đubrivo, koje popravlja strukturu zemljišta, njegovu plodnost, što će dovesti to povećanja prinosa. Kvalitetan kompost odlikuje se: odgovarajućom zrelošću, visokim sadržajem organske materije, odsustvom semena korova i patogenih organizama, tamnom bojom, sadržajem vode manjim od 50%, odsustvom teških metala. Kako bi dobili kompost dobrog kvaliteta potrebno je stalno praćenje stanja u kom se nalazi masa koja se kompostira. Od komposta se mogu praviti i tečna đubriva koja služe za prihranu biljaka.Usevi koji se kompostom đubre daju veće prinose, a samo zemljište je bolje strukture sa većim sadržajem organske materije odnosno humusa.
Takođe humifikacija se može postići i zelenišnim đubrenjem i to setvom legminoza kao što su grahorica, lucerka, stočni grašak gde se zelena masa zaorava u fazi cvetanja i na taj način oplemenjuje zemljište. Usevi zelenišnog đubriva razvijaju veoma živu mikrobiološku aktivnost u zemljištu. Kao rezultat svestranog delovanja zelenišnog đubrenja na zemljište može doći do povećanja prinosa narednog, a nekada i sledećeg useva. Značaj humifikacije zelenišnim đubrivom je njegova jeftina proizvodnja i mogućnost njegove primene u velikim razmerama pri relativno malim ulaganjima rada. Prednost u odnosu na druge vrste organskih đubriva je i zbog nepostojanja transportnih troškova.
Vladimir Stanković, PSSS Negotin

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.341 sekundi
Powered by Kunena Forum