Šta sve utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka kod voćaka?

Više
14 jul 2020 13:00 #42137 od Čokojević Sanja
Šta sve utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka kod voćaka?



Godišnji ciklus kod voćaka odvija se kroz pojedine etape razvoja vegetativnih i generativnih organa. Kvalitet i kvantitet tih etapa zavisi od genetske osnove sorte, podloge, agroekoloških uslova i primenjene agrotehnike i pomotehnike.Formiranje rodnih pupoljaka odvija se u nekoliko faza:
1. Indukcija: biohemijski signali (kao što su ugljeni hidrati, azot, auksini, giberelini) indukuju prelazak vegetativnog pupoljka u generativnu fazu.
2. Inicijacija: momenat kada vegetativni pupoljak pređe u generativnu fazu.
3. Diferencijacija: formiraju se delovi cveta.
4. Sazrevanje: rast cvetnih delova u toku zime.
5. Cvetanje: otvaranje cvetova u proleće.
Obrazovanje cvetnih pupoljaka počinje 8-10 meseci pre faze cvetanja.Voćke sa ranim početkom obrazovanja cvetnih pupoljaka (od kraja juna do kraja avgusta), su breskva,trešnja,višnja,šljiva,jabuka i kruška.; voćke sa poznim početkom obrazovanja cvetnih pupoljaka (od kraja avgusta do polovine septembra) su dunja,kajsija,badem,ribizla,ogrozd,ženski cvetovi leske,orah); voćke sa veoma poznim formiranjem cvetnih pupoljaka (od polovine septembra do početka oktobra) su jagoda,malina i kupina.
Na indukciju cvetnih pupoljaka utiče veliki broj faktora kao što su: sorta i podloga, uslovi spoljašnje sredine, vegetativni porast, lisna površina, plodovi, semenke, ishrana, prvenstveno odnos snabdevanja ugljenim hidratima i azotnim jedinjenjima. Kada je sadržaj ugljenih hidrata veći u odnosu na sadržaj azota, dolazi do formiranja začetaka cveta, a kada preovladava azot, dolazi do rasta mladara. Pri optimalnoj snabdevenosti ugljenim hidratima i azotom, uspostavlja se ravnoteža između rasta i rodnosti.
Postoji negativna korelacija između bujnosti i rodnosti. Mladi listovi su bogat izvor giberelina, te dokle god mladari rastu i dok je prisutno mlado lišće, ne dolazi do indukcije rodnih pupoljaka. Formiranje pupoljaka započinje tek kada se porast mladara uspori. Agrotehničke mere, kao što su povijanje mladara i primena inhibitora rasta, smanjuju porast i favorizuju obrazovanje rodnih pupoljaka. Na tok i vreme obrazovanja cvetnih pupoljaka velikiuticaj ima svetlost.Od njenog intenziteta i trajanja zavisi i intenzitet fotosinteze čiji su produkti važni za zametanje cvetnih pupoljaka.Veći broj cvetnih pupoljaka se zametne na periferiji krune nego u unutrašnjosti.Temperatura je takođe jedan od važnih činioca koji utiču na obrazovanje cvetnih pupoljaka.Optimalne temperature za rast,disanje i fotosintezu su od 20-25C i tada će se formirati najveći broj cvetnih pupoljaka.Kada su u periodu formiranja cvetnih pupoljaka temperature niže od optimalnih delovaće povoljno na njihovo formiranje ,jer tada opada intenzitet rasta i disanja, a intenzitet fotosinteze ostaje isti.
Povećana vlažnost zemljišta u ovom periodu uticaće na povećan rast što će umanjiti formiranje cvetnih začetaka.
Prstenovanje i savijenje grana utiče pozitivno na formiranje cvetnih pupoljaka jer izaziva poremećaj priliva mineralnih materija iz zemljišta i stvaranja organskih materija.
Rezidba voćaka ,pogotovo mladih ,nepovoljno utiče na obrazovanje cvetnih pupoljaka jer njom izazivamo intenzivniji rast (faza intenzivnog rasta traje duže i ostaje manje vremena za formiranje pupoljaka).Rezidba koja se svodi samo na proređivanje suviše guste krune je potrebna jer poboljšava fotosintezu.Prekraćivanje mladara u drugom delu vegetacije, od sredine juna do sredine avgusta, utiče na smanjenje bujnosti i povećanje diferenciranja cvetnih pupoljaka. Kod jabučastog voća velika količina plodova usloviće slabije formiranje rodnih pupoljaka i izazvati alternativnu rodnost.Ako su na rodnoj grančici prisutni plodovi, kod većine sorti će pupoljak koji se razvija na vrhu vegetativnog porasta ostati nerodan. Ako na grančici nema plodova, dolazi do indukcije razvoja cvetnih začetaka i diferencijacije rodnog pupoljka. Voćke koje su okalemljene na bujnim podlogama kasnije prorode ,a one koje su kalemljene na slabo bujnim ranije prorode ,obilnije zameću rodne pupoljke i ranije izumiru.

Sanja Čokojević,dipl.ing.voćarstva i vinogradarstva

Molimo vas Prijava da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.328 sekundi
Powered by Kunena Forum