Đubrenje jagode gajene na PE foliji-fertigacija - Biljana Nikolić

Više
28 apr 2020 08:41 #41045 od Nikolić Biljana
Nikolić Biljana je napravio novu temu: Đubrenje jagode gajene na PE foliji-fertigacija - Biljana Nikolić
Đubrenje jagode gajene na PE foliji-fertigacija - Biljana Nikolić
Za postizanje visokih i redovnih prinosa jagoda zahteva obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima. Osnovni principi pri izboru đubriva i određivanju režima đubrenja odnose se na plodnost zemljišta i pristupačnost hraniva, zahteve jagode za hranljivim elementima, balansiranu ishranu, kvalitet i zdravstvenu bezbednost proizvedenih plodova.
Potrebe jagode za azotom, fosforom i kalijumom na srednje plodnom zemljištu kreću se u odnosu 1:0,7:1,7. Generalno gledano godišnje potrebe jagode za hranljivim elementima iznose 70 do 120 kg čistog azota, 60 do 80 kg fosfora u obliku P2O5 i 140 do 180 kg kalijuma u obliku K2O. Tačni iznosi određuju se prema analizama zemljišta svakog jagodnjaka ponaosob.
Visok nivo organske materije jedan je od najvažnijih preduslova za uspešno gajenje jagode, pošto prisustvo organskog kompleksa, pored obezbeđivanja biljaka hranivima omogućava i poboljšanje vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko je pri zasnivanju zasada jagode obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine, što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode. Sa druge strane, nije moguća primena organskih đubriva u savremenoj tehnologiji gajenja jagode na foliji.
Reakcija zemljišta treba da se nalazi u optimalnom režimu pH vrednosti od 5,5 do 6,5, odnosno da bude blago kisela. U tom slučaju nije potrebno obavljati nikakvu korekciju jer se u tom intervalu pH vrednosti uspostavlja najbolji režim ishrane jagode.
Redovna mera pri gajenju jagode na foliji postaje prihrana vodotopivim đubrivima kroz sistem za navodnjavanje kap po kap tzv.fertigacija, jer obezbeđuje potpunu iskoristivost đubriva uz lako programiranje doza. Potrebne količine hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu, i uz pomoć specijalnih uređaja-dozatora na principu vakuuma ubacuju se u sistemu za navodnjavanje.
Pri definisanju orijentacionog programa đubrenja treba imati u vidu potrebe jagode za pojedinim mineralnim elementima u različitim etapama razvoja biljke.
U proleće, na početku vegetacije jagode treba koristiti đubriva sa naglašenim sadržajem fosfora, tzv.startere, sa formulacijama od 44% do 52% fosfora. Osnovna namena ovih đubriva je da pojačaju aktivnost korenovog sistema na početku vegetacije. Preporučena primena je 1-2 puta na 7-10 dana.
U fazi intezivnog razvoja bokora jagode, formiranja novih listova i pojave cvetnih pupoljaka, kao stimulans vegetativnog porasta u redovnoj ishrani jagode fertigacijom treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota 24:8:16 ili 20:20:20+me, u preporučenoj koncentraciji od 0,10 do 0,15%.
U fenofazi cvetanja, zametanja i intezivnog porasta plodova povećavaju se potrebe za kalijumom. Pri tom je važno znati da jagoda ispoljava osetljivost prema jonu hlora, te je potrebno birati formulacije đubriva koje ne sadrže hlor, 16:8:32+2%MgO+me ili 17:10:27+me. Naglašen sadržaj kalijuma doprinosi boljem kvalitetu plodova jagode u smislu povećanja sadržaja rastvorljive suve materije i šećera, kao i boljeg izgleda ploda, obojenosti i sjaja.
Pomenute prihrane se izvode u proleće od prve dekade marta do zrenja, a u vreme berbe se ponavljaju na svaka tri dana naizmenično KNO3 ili CaNO3 sa dozom od 1 gr biljci.
U vreme berbe folijarno se može dodavati i kalcijum karboksilat u količini 4l/ha, koji je bezbedan za zdravlje ljudi, a doprinosi poboljšanju kondicije bokora i povećava ćvrstoću ploda.
Važnu dopunu u zadovoljavanju ishrane jagode pojedinim mineralnim elementima predstavlja folijarna prihrana, preko lista, čija primena je olakšana zahvaljujući niskom porastu jagode i gustini sklopa aktivnog lišća. Glavni cilj primene ovog načina prihrane je otklanjanje nedostataka usvajanja mikroelemenata iz zemljišta, tako da su efekti vrlo brzo uočljivi. Mikroelementi su formulisani u obliku mikrođubriva, kao što su boraks 0,25%, mangan-sulfat 0,25-0,50%, ferosulfat 0,1-0,3%, bakar-sulfat 0,1-0,2%, cink-sulfat 0,25-0,50%.
Često se folijarna prihrana kombinuje sa zaštitom od prouzrokovača bolesti i štetočina i u tom slučaju suspenziju treba praviti sledećim redom voda + folijarno đubrivo + insekticid + fungicid. Optimalne temperature za primenu đubriva preko lista su oko 20°C, a poželjno je i da nakon tretiranja ne bude padavina 48 sati.
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić
Literatura:Jagodaste voćke, Prof.dr Mihailo Nikolić, Prof.dr Jasminka M.Milivojević

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.708 sekundi