Uticaj azota na voće - Ljiljana Gvozdić

Više
16 apr 2020 12:30 #41009 od Gvozdić Ljiljana
Gvozdić Ljiljana je napravio novu temu: Uticaj azota na voće - Ljiljana Gvozdić
Azot je neophodan konstitucioni elemenat za sve biljke, pa samim tim i za voćne kulture. Utiče na njen celokupan razvoj. Deo je mnogih jedinjenja u biljkama: proteini, hlorofil, enzimi, nukleinske kiseline, aminokiseline, hormoni, pigmenti, vitamini, amini, amidi. Među neophodnim elementima za rast i razviće biljaka u suvoj organskoj materiji azota ima oko tri puta više nego bilo kog drugog elementa. Jednostavno rečeno azot je gradivni element i ne postoji nijedan proces u biljkama na koji on ne utiče. Veoma je važan jer pored visine prinosa utiče i na kvalitet proizvoda. Zato se za njega kaže da je prinosni element.
Ukoliko u zemljištu nema dovoljno azota to se odražava na voće, smanjuje se porast, listovi su sitniji žuti ili bledo-zeleni, dolazi do hloroze, koren se izdužuje, smanjuje se njegovo grananje, zametanje, prinos i kvalitet plodova. Suprotno, ako je potrošnja azota suviše velika, dolazi do posledica kao što su bujniji razvoj biljke, listovi su tamno zelene boje, veoma sočni, koren kraći i deblji, a otpornost voća na zemljišnu sušu je slabija kao i otpornost na bolesti. Dešava se da se rast produžava do kasne jeseni, mladari ne dozrevaju dovoljno već ostaju s zelenim i mekanim tkivom, pa lako izmrzavaju. Ujedno se povećava osetljivost prema bolestima i štetočinama, a dešavaju se i neke fiziološke promene. Zbog viška azota produžava se vreme dozrevanja plodova i skraćuje vreme njihovog trajanja.
Uticaj jedinice azota iz đubriva u povećanju prinosa je značajno veći od uticaja jedinice fosfora i kalijuma. Međutim pored toga da je važna količina koju biljke usvajaju isto toliko je važno i vreme dodavanja azotnih đubriva, tj. njihovo pravovremeno unošenje u zemljište. Prekasno unošenje azotnih đubriva izaziva produženu vegetaciju. Sa druge strane, azotna đubriva su lako topiva i pokretna, pa dolazi do većih gubitaka ako se sve unese u jesen, jer u tom periodu obično ima dosta padavina.
U jesen je važno uneti azotna đubriva zbog intenzivnog rasta korena. Na proleće opet počinje intenzivni rast korena, zatim cvetanje, oplodnja, rast mladara i plodova, pa za rast tih organa treba đubrenjem dodati puno azota. Početkom leta zameću se cvetni pupoljci za rod u idućoj godini, bujno rastu mladari, plodovi, pa je opet potrebno dosta azota. Prema tome, azotnim đubrivima treba đubriti u više navrata, posebno u jesen, proleće i početkom leta. Najbolje i najispravnije je da se proizvođači služe preporukom dobijenom nakon ispitanog zemljišta, dok ukoliko to nije bio slučaj azot dodavati u podeljenim obrocima u orijentacionim normama za taj period i stanje zastubljene sorte.
Kod većine voćnih vrsta ukupnu količinu azota treba podeliti u četiri obroka.
- Jedna četvrtina od ukupne godišnje količine azotnih đubriva unosi se tokom jesenje obrade nakon berbe plodova.
- Druga četvrtina dodaje se rano u proleće, tri do maksimalno četiri nedelje pre cvetanja.
- Treća četvrtina dodaje se odmah nakon opadanja latica.
- Poslednja četvrtina dodaje se sredinom maja meseca.
Biljke ravnopravno usvajaju i nitratni i amonijačni jon iz zemljišta, međutim, amonijak predstavlja pogodniji izvor hrane pošto ga biljke mogu direktno ugrađivati u organska jedinjenja i time trošiti manje energije u odnosu na usvojene nitrate koji u biljci moraju prvo da se redukuju do amonijaka, a za njihovu redukciju se troši energija. U kiseloj sredini biljke više usvajaju nitratni dok u alkalnoj prednost ima amonijačni oblik.
Pri đubrenju voditi računa o načinu dodavanja hraniva i o površini koju treba đubriti u odnosu na sklop i starost voćaka.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.561 sekundi