Značaj divljih pčela u oprašivanju voćnih zasada

Više
08 apr 2020 07:43 #40992 od Tošković Milan
Tošković Milan je napravio novu temu: Značaj divljih pčela u oprašivanju voćnih zasada
Insekti oprašuju 87% biljnih vrsta, a kao efikasni polinatori posebno se ističu pčele, i to divlje. Procenjena vrednost oprašivanja od strane pčela iznosi 153 milijarde evra globalno, od čega 22 milijarde nastaju u Evropi. Od oko 20 000 poznatih vrsta divljih pčela nekoliko njih se širom sveta uspešno koristi za efikasno oprašivanje raznih poljoprivrednih biljaka.Za potrebe oprašivanja, komercijalno se uzgaja nekoliko vrsta divljih pčela: bumbari (Bombus spp.) koji se uglavnom koriste za oprašivanje povrtarskih biljaka u zaštićenom prostoru, zatim solitarne pčele (Nomia melanderi, Rhaphoitoides canus i Megachile rotundata) za oprašivanje lucerke, te vrste iz roda Osmia koje su se pokazale kao izuzetno efikasni polinatori voćaka zbog čega se i nazivaju voćarske pčele.Sa aspekta oprašivanja, posebno problematične su trešnja i kruška. U toku cvetanja trešnje vladaju nepovoljni klimatski uslovi kada medonosna pčela ne leti što se negativno odražava na procenat zametnutih plodova, dok je sadržaj šećera u nektaru kruške ispod 10% pa ga, iz tog razloga, medonosna pčela izbegava. Ovakvi problemi u oprašivanju se u svijetu uspešno prevazilaze uz pomoć vrsta divljih pčela iz roda Osmia od kojih su najpoznatije Osmia bicornis, i O. cornuta.
Efikasnost osmija-voćarskih pčela
Imaga lete na 2-4˚C nižim temperaturama od medonosne pčele, a ne smeta im ni blaga kiša ili jak vetar. Izleću rano ujutro, efikasno skupljaju polen tokom celog dana i isključivo ih privlače drvenaste cvetajuće biljke zbog čega prisustvo korova i okolne vegetacije ne predstavlja konkurenciju gajenoj biljci. Vrste roda Osmia su morfološki i bihevioralno prilagođene efikasnijem oprašivanju voćaka.U minuti osmija poseti prosečno 14 cvetova dok medonosna pčela često biva privučena boljom pašom, a i kad je prisutna na voćnim stablima manje je efikasna i prosečno poseti do 10 cvetova u istom vremenskom periodu.
Naseljavanje osmija unutar zasada
Kako bi populacija osmija ostala i umnožila se u voćnjaku potrebno im je pružiti pored izvora hrane (cvijeta voćaka) i izvor blata, te odgovarajuće stanište. Osmije blato koriste kao gradivni materijal za pregrade unutar legla dok za formiranje legla biraju tunele 8-20 cm dubine i 6-10 mm širine. Za ovu namenu najčešće se koristi trska odgovarajućih dimenzija. Unutar trske ženke formiraju ćelije koje sadrže po jedno jaje i polen koji služi za ishranu ispilelih larvi. U septembru, kada je unutar kokona formiran imago, kokoni se čiste od parazita i sklanjaju u hladne prostorije na 2-5˚C gde se čuvaju do narednog proleća.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.451 sekundi