Josta

Više
03 feb 2020 10:29 #40099 od Brzaković Nebojša
Brzaković Nebojša je napravio novu temu: Josta
U Nemačkoj je nastala josta ukrštanjem crne ribizle i ogrozda i to je međuvrsni hibrid
Pri ovom ukrštanju korišćen je polen ogrozda a majka je bila crna ribizla.Postoji i još jedan međuvrsni hibrid između ove dve voćne vrste, kada je korišćen polen crne ribizle za oprašivanje cvetova ogrozda, koji je poznat pod imenom „kroma“.
Ova dva hibrida su veoma slični, nešto je povoljnija za uzgoj josta koja se za sada gaji sporadično na okućnicama. Inače, zanimljivo je da josta ima daleko veću otpornost na bolesti i štetočine u odnosu na roditeljske biljke, robusnija je i bez bodlji. Plodovi joste čine sredinu između ogrozda i crne ribizle – veći su od plodova crne ribizle a manji od plodova ogrozda. Žbun joste je dosta robusniji, veći od oba roditeljska para. List je krupniji donekle puniji, što omogućuje veću proizvodnju organskih materija, time i veću rodnost od roditeljskog para.
Po svojstvima ploda je dosta nasledila osobine crne ribizle, od koje se vrlo malo razlikuje po hemijskom sastavu. Plod joste sadrži 9,16% ukupnih šećera, od čega je 5,79% monosaharid glukoza, najprihvatljiviji oblik šećera za čoveka, koji direktno ide u krvotok.Sadržaj fruktoze, voćnog šećera je nešto manji -3,37%. Ova forma šećera je tolerantna za lakše oblike dijabetesa. Sadržaj minerlnih materija je oko 0,51%. Najveći je sadržaj kalijuma, koji je posebno dragocen u organizmu čoveka sa aspekta povećanog izlučivanja tečnosti iz organizma, a time i toksičnih materija u procesu metabolizma.Pored toga je odličan izvor C vitamina, više od bilo koje druge jagodaste vrste, oko 20 puta više od jabuke i oko 30 puta više od trešnje. Sok od joste je dobar diuretik, poseduje lekovita svojstva za lečenje reume, gihta kao i kod nekih oboljenja uzrokovanih pogrešnom i preteranom upotrebom hrane visoke energetske vrednosti.
Plod se može koristiti za ishranu u svežem stanju, za proizvodnju kompota, džema i soka, a može se čuvati i u zamrznutom stanju.
Josta dobro uspeva u svim područjima kontinentalne klime. Više joj za uzgoj odgovaraju veće nadmorske visine, ide i do 1.200 metara nadmorske visine, nego niži tereni.Posebno su joj za uzgoj pogodni severni i zapadni položaji, gde je svežija klima.
Za gajenje joj pogoduju plodna, rastresita zemljišta, bogata humusom. Zbog žiličastog korena zahteva redovno đubrenje stajnjakom pri uzgoju u količini 15-20 t/ha površine.
Lako se uzgaja, jednofazna je berba plodova, veoma lagana rezidba i zaštita od bolesti i štetočina.Zanimljivi je da je otporna na bolest pepelnicu, na koju su osetljive obe roditeljske vrste.Samooplodna je, može se gajiti u jednosortnom zasadu.
Razmnožava se ožiljenim reznicama i izdancima.
Sadi se na rastojanju 3 x 1,5 m., poput ribizle ili borovnice. Prorodi u drugoj godini po sadnji. Daje u punom rodu prinos i više od 20 t/ha, a koji postiže u četvrtoj godini starosti.
Ovaj hibrid zaslužuje veću pažnju za uzgoj iz više razloga. Može se uzgajati i u surovijim uslovima, na većim nadmorskim visinama. Lagana je proizvodnja kao i zaštita od bolesti i štetočina, a veoma je korisna kao hrana i lek, kako u svežem stanju tako i u prerađevinama.

Nebojša Brzaković , dipl. ing

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.374 sekundi