Зимска резидба вишње на род

Više
30 dec 2019 17:09 #39840 od Tanasković Branko
Tanasković Branko je napravio novu temu: Зимска резидба вишње на род
Сорте вишања, које претежно рађају на једногодишњим дугим леторастима, зависно од дужине летораста образују са стране генеративне или вегетативне пупољке, а на самом врху вегетативни пупољак. Дуже гранчице од 50 цм носе латерално и вегетативне и генеративне пупољке, који су ретко распоређени. Леторасти мањи од 30 цм носе са стране само цветне, а умерено развијени леторасти, дужине 30-50 цм носе са стране генеративне пупољке, који су нешто гушће распоређени, док им је на врху вегетативни пупољак.
Најквалитетнији род имају умерено бујни леторасти ( сорте са оваквим родним гранчицама су на пр. рекселе; северна и лотова вишња; хајманова конзервна; хајманов рубин; мараска висећих грана и слично).
Детаљно орезивање вишања у пракси ( као што је код јабуке, крушке, брескве, шљиве итд) је врло ретко. Углавном се избацују поломљене, суве, оштећене гране, али у савременијим, комерцијалним засадима, за постизање високих приноса неопходна је редовна интензивна резидба. Реалан проблем код сората, које рађају на витим родним гранчицама, уколико се стабла дуже не орезују, долази до брзог огољавања грана и премештања родности на периферију круне. Зато би требало обезбедити сваке године довољно умерено бујних летораста и спречавање измештања рода на периферију круне.
У доњем делу круне врши се скраћивање примарних грана на нижу, умерено бујну грану, или родни летораст, док изрођене, бујније гране и слабије бујни леторасти се избацују из основе. На остављеним гранчицама образује се по неколико младара, односно родних грана за следећу годину. Оне гранчице, које су дале род се скраћују на један или два умерено бујна летораста, који ће бити носиоци родности за ту годину.
Код сорти вишања усправних грана ( пример ричморенси; монтморенси, мараска, мајска и др.) род је претежно на мајским китицама. Код ових засада сваке године оставља се довољан број једногодишњих летораста за формирање кратких родних гранчица током године, а следеће вегетације оне ће бити носиоци рода, док остављен и један летораст послужиће за формирање новог родног дрвета. Резидбом код ових сората обезбеђује се довољан број једногодишњих летораста за раст кратких родних гранчица.
Сорте, веома родне, као на пример облачинска; келерис-16, неки типови мараске и др., рађају како на једногодишњем родном дрвету, и на кратком родном дрвету. Без резидбе плодови су јако ситни, а круне прегусте и слабо осветљене и непроветрене. Зато се резидбом смањује претерана родност, оставља што већи број умерено бујних летораста, који дају најкрупније плодове, али не би требало занемарити ни кратко родно дрво за већи принос. У случају да се оваква стабла дуже не орезују, плодови постају јако ситни, круна веома засењена и прегуста, а целе воћке врло брзо се исцрпљују претераном родношћу.
Мр Бранко Танасковић
ПССС Чачак

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.406 sekundi