Uticaj ekološko-fizioloških činilaca na pojavu apopleksije kajsije-Biljana Nikol

Više
05 dec 2018 09:01 #35159 od Nikolić Biljana
Nikolić Biljana je napravio novu temu: Uticaj ekološko-fizioloških činilaca na pojavu apopleksije kajsije-Biljana Nikol
Uticaj ekološko-fizioloških činilaca na pojavu apopleksije kajsije-Biljana Nikolić
Na pojavu prevremenog sušenja kajsije utiče veliki broj činilaca ekološko-fiziološke prirode od kojih su najznačajniji: izmrzavanje, suša, suvišna vlažnost zemljišta, nedovoljno kompatibilne podloge, nedovoljna i neblagovremena primena agrotehničkih mera.
Uticaj niskih temperatura. U toku biološkog zimskog mirovanja kajsija je relativno otporna na mraz i podnosi temperature od -25 do 30 C. Međutim, biološko zimsko mirovanje traje kratko i u našim uslovima se završava od prve polovine do kraja januara. Stupanjem kajsije u ekološko zimsko mirovanje značajno se povećava njena osetljivost na mraz i oštećenja može izazvati i mraz slabijeg inteziteta (-10 do -15 C). Naročito su opasna kolebanja temperature u toku februara i marta, kada nakon perioda toplog vremena nastupe povratni mrazevi. Utakvim uslovima može doći do izmrzavanja tkiva debla i skeletnih grana, naročito kambijuma i floema. Do oštećenja tkiva može doći i u jesen, usled naglog pada temperature. U našim uslovima mraz je ređe primarni uzročnik sušenja kajsije. Češće je on sekundarni uzročnik, pri čemu oštećenja koja nastaju usled mraza predstavljaju mesta kroz koja prodiru patogeni koji dovode do sušenja stabala.
Uticaj suše. Kod nas vlada mišljenje da je kajsija otporna na sušu i da je ne treba navodnjavati. Međutim, ona se odlikuje visokim intezitetom transpiracije. U periodima sa jakom sušom može doći do poremećaja vodnog balansa, odnosno do znatno većeg gubitka vode usled transpiracije, nego što je usvajanje vode preko korena. Ova pojava je naročito izražena pri obilnoj rodnosti, kada se voćke suviše iscrpljuju i akumuliraju manje količine rezervnih organskih materija u deblu i granama.To utiče na smanjenje njihove otpornosti na mraz i povećanje osetljivosti na prevremeno sušenje stabala.
Uticaj prevelike vlažnosti. Prevelika vlažnost zemljišta, koja nastaje usled visokog nivoa podzemnih voda ili zabarivanja zemljišta posle jače kiše, može izazvati gušenje korena, a time i sušenje stabala. Takođe, ona doprinosi razvoju parazitnih gljiva u zemljištu.
Uticaj podloge. Na osnovu većeg broja istraživanja ustanovljen je značajan uticaj podloge na pojavu prevremenog sušenja stabala kajsije. U našim uslovima kao nepogodne podloge su se pokazali sejanci kajsije i đžanarike. Sorte kalemljene na ovim podlogama su osetljive na mraz i apopleksiju. Bolje rezultate su dale podloge koje potiču od domaće šljive i trnošljive (npr. Belošljiva, Krupna zelena renkloda).
Uticaj visine kalemljenja. Nisko kalemljene kajsije osertljive su na kolebanja temperature krajem zime usled čega dolazi do pucanja kore na deblu. Te pukotine predstavljaju mesta prodora patogena koji izazivaju prevremeno sušenje stabala.Utvrđeno je da se apopleksija manje javlja u slučaju visokog kalemljenja (80-120 cm), naročito ako se kao podloga ili posrednik koristi šljiva.
Uticaj gustine sađenja. Utvrđeno je da gušće posađena stabla kajsije ispoljavaju veću otpornost na prevremeno sušenje. To se objašnjava promenom mikroklimatskih uslova, pre svega manjim amplitudama temperature između dana i noći.
Uticaj položaja. Izbor odgovarajućeg položaja za podizanje zasada kajsije ima veliki uticaj na osetljivost stabala na mraz, a time i na prevremeno sušenje. Položaji u ravnici ili podnožju brda su manje povoljni od onih koji se nalaze na uzvišenom delu terena sa blagim nagibom. Južne i jugozapadne ekspozicije su manje povoljne od severnih i severoistočnih, jer su na njima više izražena kolebanja temperature, koja mogu dovesti do oštećenja tkiva debla i skeletnih grana.
Uticaj obrade zemljišta. Utvrđeno je manje sušenje stabala u zasadima sa optimalnom primenom agrotehničkih mera u odnosu na zapuštene i zaledinjenje zasade. Ipak, treba voditi računa o dubini obrade, odnosno da ne dolazi do povređivanja debljih žila prilikom obrade zemljišta.
Uticaj ishrane voćaka. Vitalnost i dugovečnost kajsije u velikoj meri zavise od optimalne i izbalansirane obezbeđenosti stabala elementima mineralne ishrane. Nedostatak kalijuma i fosfora, kao i višak azota utiču na smanjenje otpornosti voćaka na niske zimske temperature. Ukoliko je izražen nedostatak nekih elemenata ( azot, magnezijum, gvožđe, mangan) dolazi do pojave hloroze listova. Hlorotična stabla akumuliraju manje količine organskih materija u granama i deblu, slabije prezimljavaju i osetljivija su na sušenje pod uticajem mraza i patogena.
Uticaj prethodnih kultura i uzrodica (potkultura). Kajsiju ne treba saditi na svežim krčevinama drvenastih biljaka, jer na takvim zemljištima postoji opasnost od zaraza patogenim gljivama, bakterijama i nematodama. Pre podizanja zasada takvo zemljište treba odmoriti nekoliko godina gajenjem strnih žita.
Uticaj vremena rezidbe. Kod kajsije se ne preporučuje izvođenje rezidbe u periodu zimskog mirovanja. Preseci koji nastaju pri ovoj rezidbi predstavljaju mesta kroz koja se lako ostvaruje infekcija patogenim mikroorganizmima, od kojih su najznačajniji bakterija Pseudomonas syringae i gljiva Leucostoma cincta. Rezidbu je najbolje izvoditi u periodu od maja do avgusta, jer tada rane brzo zarastaju i ne dolazi do infekcija patogenima.
Uticaj proređivanja plodova. Prevelika rodnost iscrpljuje stabla kajsije i povećava njihovu osetljivost na sušu i izmrzavanje. Zbog toga je u godinama u kojima je rodnost prevelika neophodno obaviti proređivanje plodova.
Korišćena literature: Kajsija-Prof.dr Dragan Milatović
PSSS Smederevo
Biljana Nikolić, dipl.inž.polj.

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.316 sekundi