PROTIVGRADNE MREŽE U VOĆARSTVU

Više
03 dec 2018 21:19 #35138 od Mladenović Nebojša
Mladenović Nebojša je napravio novu temu: PROTIVGRADNE MREŽE U VOĆARSTVU
Zaštita voćnjaka protivgradnim mrežama se smatra najefikasnijom zaštitom od grada i preporučuje se u svim regionima u kojima se često javlja grad. Postojeći osnovni sistem protivgradne zaštite ne umanjuje potrebu za instaliranjem protivgradnih mreža, jer i male čestice grada mogu da smanje kvalitet proizvodnje. Protivgradne mreže na voćnjacima dopunjuju sistem zaštite od elementarnih nepogoda. Protivgradna mreža je skupa investicija i ona ima ekonomskog opravdanja samo kod kvalitetnih visoko – prinosnih vrsta voća čiji plodovi imaju visoku cenu. Tako se ova mreža može instalirati kod intenzivnih zasada jabuke, kruške, breskve, trešnje itd. Sistem protivgradnih mreža se projektuje za svaki voćnjak i parcelu posebno, uvažavajući sve specifičnosti terena i samih zasada. Izbor sistema treba vršiti posle izbora sistema gajenja. Ovaj sistem je prekriven mrežom koja mehanički štiti useve od grada. U zimskom periodu mreža je skupljena i pričvršćuje se za sajle koje se nalaze iznad svakog reda. U proleće, mreže se šire i spajaju kopčama. Spajanje se vrši tačkasto tako da između spojnih mesta ostaju prorezi kroz koje može da se slije grad. U zavisnosti od položaja krova postoje sistemi sa ravnim i kosim krovom. Koji sistem će se primeniti zavisi od konkretnih uslova u voćnjaku. U praksi se susreću klasični, standardni i elastični sistemi. Klasični sistem - Ovo je sistem sa kosim krovom i pogodan je za područja sa velikim količinama grada. Primenljiv je za voćnjake sa visokim stablima i većim međurednim rastojanjima. U ovom sistemu mreža je pod nagibom, sajle su ispod mreže, a slivanje je u međurednom prostoru. Mreža je duža i šira nego kod ostalih sistema, što iziskuje otežani rad kod rolanja u zimskom periodu. Kod ovog sistema su uvećani troškovi jer ovaj sistem traži duže stubove, duže od 5 m. Standardni sistem – Kod ovog sistema mreža je horizontalna i ovo je najčešći oblik postavljanja mreže. Ovaj sistem je pogodan za jabuku i krušku, gde su manji razmaci između redova. Kod ovog sistema fiksiranje je postignuto poprečnim žicama postavljenim na najvišoj tački stuba. Ispod mreže ostaje veliki međuprostor pa je obavljanje uobičajenih operacija za negu voćnjaka nesmetano. Troškovi montaže i materijala su manji nego kod klasičnog sistema. Elastični sistem – Ovaj sistem je najlakši za montažu i koristi se u voćnjacima sa velikim međurednim rastojanjem i visokim stablima. Kod ovog sistema moguće je propadanje leda između dve mreže u međuredni prostor čime se izbegava eventualno oštećenje usled zadržavanja leda. Noseći stubovi su znatno kraći, a na ivicama mreže su elastične trake za učvršćivanje. Ove trake povremeno moraju da se menjaju. Ovaj sistem daje nešto veću zasenčenost od ostalih, što treba imati u vidu prilikom izbora. Sistem protivgradnih mreža sastoji se od: stubova, mreže, sajli, ankera, spojnica, kape za stubove, kopče za mreže i druge sitne opreme. Stubovi mogu biti drveni ili betonski. Minimalna dužina stubova u redu je 4 m, a za čeone i bočne 4,5 m. Naravno da visinu stubova diktiraju visine stabala zatim međuredno rastojanje i visina mehanizacije koja će se koristiti. Betonski stubovi se rade od prenapregnutog betona, što ga čini dovoljno čvrstim da može da primi opterećenje od grada. Ovi stubovi su dugovečni, mogu se seliti na drugu lokaciju, ali su i dosta teški. Betonski stub nema elastičnost pa postoji mogućnost lomljenja. Beton je provodnik toplote, pa je leti topliji, a zimi hladniji od zemljišta u koje je pobijen. Dimenzije betonskog stuba su 9 x 9,5 cm. Drveni stubovi su lakši, elastični su i ne dolazi do potapanja. Izrađuju se od drveta bogatog smolama kao što je jela, smrča ili bor. Najbolje mehaničke karakteristike ima stub od ruske breze koji ima garanciju čak do 40 godina i može se koristiti u dva zasada. Potrebno je da se drvo dobro osuši, a zatim da se impregnira smolama na bazi bakra, tako da u njegovim porama ne mogu da prezime gljive ili larve insekata. Ovaj sistem je jeftiniji od sistema sa betonskim stubovima od 10 do 15% jer je potrebno manje prateće opreme. Drveni stub se bolje uklapa u ambijent voćnjaka. Nedostatak drvenih stubova je u tome što je njihov vek jednak veku zasada odnosno ne može da se seli. Prečnik drvenog stuba je 10 cm. Dubina utiskivanja u zemlju zavisi od vrste zemlje ali minimalna je 0,5 m za unutrašnje, a za čeone i bočne 0,7 m. Rastojanje između stubova je do 10 m. Montaža stubova se vrši posebnim hidrauličkim mašinama, a može se vršiti i ručno otvaranje rupa. Na sam vrh stuba postavljaju se kape koje služe za fiksiranje uzdužne i poprečne žice i protivgradne mreže. Rade se od polietilena otpornog na niske temperature, UV stabilizirane kako bi imale dug vek trajanja. Poželjno je da budu dugačke kako bi štitile mrežu od oštećenja. Protivgradna mreža je izrađena od polietilenskih niti (HDPE) otpornih na dejstvo sunčeve svetlosti, odnosno UV je stabilizirana. Debljina vlakana definiše vek trajanja i kreće se od 0,28 do 0,32 mm. Mreža se tkaje ili plete i bitno je da niti ne mogu biti pomerane i da naprave rupu. Veličina otvora je 2,8-2,9 x 8,0-9,0 mm i bitno je da i najsitnija zrna ne mogu proći kroz nju. Takođe jedan od pokazatelja kvaliteta mreže je težina po kvadratnom metru i kreće se od 30 do 90 g/m. Na mestima na kojima se javlja najveće opterećenje, a to su ivice i sredina mreže na kojima je u dodiru sa sajlama i kopčama, postavljaju se posebna pojačanja. Mreža može biti izrađena u raznim bojama. Od boje mreže zavisi količina svetlosti koju mreža zadržava. Najviše svetlosti zadržava crna, a najmanje bela boja. Smatra se da je bela boja veoma vidljiva i da se ne uklapa u pejzaž. Znači pored zaštite od grada mreža ima značajnu ulogu u delimičnoj zaseni. Ispod mreže dolazi do blagog ublažavanja temperaturnih ekstrema. Ukoliko je napolju 30°C, ispod mreže je temperatura niža za 2 do 3°C. Takođe, za slučaj niskih temperatura, one će ispod mreže biti za 2 – 3°C viša. Ovakva blaga zasenčenost ublažava i pojavu ožegotina. Protivgradne mreže mogu da prouzrokuju: smanjenje intenziteta i trajanja fotosintetski aktivnog zračenja za 12 do 17 %, povećanje relativne vlažnosti vazduha 10 – 15 %, smanjenje brzine vetra i do 50 %, smanjenje temperature vazduha do 3 °C tokom dana i bez primetne zaštite od mraza i smanjenje ožegotina. Sistem protivgradnih mreža je glomazan, ali siguran sistem kojim se lako rukuje i koji ne zahteva posebno održavanje. Svi poslovi na održavanju koji se moraju obaviti treba da se završe do pojave snega. Ne preporučuje se postavljanje mreže u aktivan položaj pre završenog cvetanja, posebno kod jabuke i kruške, kako se ne bi umanjilo oprašivanje.

Savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
Mr Nebojša Mladenović

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.368 sekundi