Upotreba stajnjaka u organskoj proizvodnji

Više
20 maj 2019 06:30 #37380 od Stefanović Nenad
Stefanović Nenad je napravio novu temu: Upotreba stajnjaka u organskoj proizvodnji
Upotreba stajnjaka u organskoj proizvodnji

Upotrebom organskih đubriva, popravlja se, takođe, hranidbeni, vodni, vazdušni i toplotni režim zemljišta.
U organskoj poljoprivredi najbolje je kombinovati nekoliko različitih izvora hranljivih elemenata, kao na primer: organska i prirodna mineralna đubriva, mikrobiološka đubriva, gajenje leguminoza, združenih i pokrovnih useva, ili zaoravanje i/ili kompostiranje žetvenih ostataka.
• Bitno je napomenuti da je u ovom načinu proizvodnje dozvoljena primena mineralnih đubriva, ali samo prirodnih (npr. sirovi fosfat, aluminijum kalcijum fosfat, kalcijum sulfat i dr.)
Primena organskih đubriva pre svega zavisi od agrohemijske analize zemljišta, potreba gajenih biljaka i od karakteristika samog đubriva.
Prema Pravilniku o kontroli i sertifikaciji u organskoj proizvodnji i metodama organske proizvodnje za organsku poljoprivredu je predviđen maksimalni unos od 170 kg azota po ha-1, kako bi se sprečilo ispiranje azota, unošenje teških metala i štetnih organskih supstanci, širenje korova, zagađivanje zemljišta štetnim organizmima i dr.
Sva đubriva koja se koriste moraju biti iz ovog načina proizvodnje-sopstvena, odnosno sertifikovana.
Prema Pravilniku o organskoj proizvodnji, u organskoj biljnoj proizvodnji je zabranjena upotreba:
• đubriva koja sadrže ljudske ekskremente,
• đubriva koja sadrže ostatke genetički modifikovanih biljaka ili genetički modifikovane mikroorganizme,
• stajnjaka od genetički modifikovanih životinja.
Od organskih đubriva, u organskoj poljoprivredi najveći značaj imaju:
1. stajnjak
2. kompost
3. glistenjak
4. zeleništno đubrivo
5. treset
6. tečna organska đubriva
Stajnjak

Stajnjak predstavlja smešu izmeta domaćih životinja i prostirke i predstavlja kompleksno đubrivo jer se u njemu nalaze svi mikro i makroelementi neophodni za rast i razvoj gajenih kultura.
Stajnjak se najčešće sakuplja, čuva i sazreva u humkama koje su trapezastog oblika i koje se prekrivaju slamom. Zrenje stajnjaka traje od 3-6 meseci što zavisi od intenziteta njegovog sabijanja i veličine humke.
Zreo stajnjak se karakteriše mrkom bojom, na dodir je mastan sa odnosom ugljenika (C) i azota (N) od 17 do 20 :1. Korišćenje svežeg stajnjaka nije dozvoljeno, jer postoji opasnost od negativnog uticaja na agroekosistem, kontaminacije biljaka i mogućeg oštećenja istih

Vrsta Azot (N %) Fosfor (P2O5 %) Kalijum (K2O %) Pristupačnost
Goveđi 0,25-2,0 0,15-0,9 0,25-1,5 Srednja
Konjski 0,3-2,5 0,15-2,5 0,5-3,0 Srednja
Živinski 1,1-2,8 0,5-2,8 0,5-1,5 Srednje-brza
Svinjski 0,3 0,3 0,3 Srednja

Hraniva iz stajnjaka oslobađaju se u dužem vremenskom periodu, od 3-5 godina, što zavisi od vrste životinja kao i od tipa zemljišta (na težim zemljištima duži period, na lakšim kraći). Takođe se u proseku, u prvoj godini iz stajnjaka iskoristi 20-35% azota, 20-35% fosfota i 67% kalijuma.
Generalno, u prvoj godini se iskoristi 50% stajnjaka, u drugoj oko 30%, dok u trećoj 20%.
Preporučuje se unošenje od 40 do 50 t/ha svake četvrte godine.
Stajnjak se u zemljište može zaorati pred obradu u jesen, u proleće, odnosno u leto, neposredno pre setve ili sadnje. Rasipanje treba obaviti po hladnom i oblačnom danu, potrebno je da se odmah ili što pre unese u zemljište, jer se ostavljanjem na površini više dana gubi organska materija i azot.
Ukoliko zbog nekih razloga unošenje stajnjaka nije moguće odmah, stajnjak se ostavlja na parcelama u hrpice na ocedna mesta, a potom se hrpice pokrivaju slojem zemlje.
Dipl.ing.polj,Nenad Stefanovic PSSS Leskovac

Molimo vas Prijava ili Napravite nalog da se pridružite konverzaciji.

Vreme kreiranja strane: 0.373 sekundi